Negdje zbog mene diše neko,
k’o stablo nekom rastem iz panja.
Neko je čitav život me ček’o…
Neko me negdje još uvijek sanja.
Neko mi svjetlom sad boji tmine,
Ludi sam nekoj prenio nemir…
Sto put’ će pasti da mene vine,
ja trun sam postao nečiji svemir.
Neko se smilova na moju muku,
dušom me otrže od kobi zle,
udahnu ljubav, pruži mi ruku.
Sve sam tom nekom što mi je sve.
