Naprimjer, recimo, za tri velike jufke, ko ovaj stolnjak. Prosiješ brašno, staviš u brašno soli, ulja iz ruke, onako, ni malo ni previše, i mlake malo vode. Zakuhaš, i to se dobro izradi, izradi se, i formiraš onda tijesto. To se nožem sastruže, i naspe se u to ulja malo. I onda kad formiraš, tijesto, pomastiš malo, i ostaviš da stoji onako oko pola sata. Poklopljeno. Onako da ne do|e zraka, šerpom il neščim, poklopiš. Onda razvučeš tijesto, skineš krajeve, kad ga razvučeš, jer ne valja u bureku kad se na|e ono debelo. Onda rasiječeš jufku, i staviš meso, prvo pomastiš jufku pa staviš meso. Meso ne smije bit nemasno, ne smiješ od buta uzet meso. Mora bit onako prošarano. Da ne bude nemasno, da ne bude premasno. I u to staviš luka sitno isjeckanog, posoliš, bibera malo, e! i dodaš vode malo u to meso, malo ga izradiš viljuškom, da ono bude ono mehko, fino. Onda zavrtiš pola jufke, i onda opet isto tako drugo pola, i sad kako ćeš, hoćeš li ravno, ili u zvrk, ili u tepsiju okruglu, to nema veze kako ćeš složiti. Pomastiš i staviš da se ispeče. Kad se ispeče, zagriješ puter, i puterom pomastiš, i ništa više. Ni kap vode, ništ ništa apsolutno. Samo pomastiš puterom, i onda bude hrskava ona jufka, puca, ne bude ono nevaljasta, da se razvlači. E to ti je sav kumst.