Što sam setan i tužan/baš ko hrast oronuli,što mu vreme meni/niti vetar, niti sunce, ne gale mi dušu,nit ih primetim/nit rođenje a kano li mrenje,ne dotiču moju tvrdu humku bivstva/nego egal, nego bonaca postrance pa unaopak kotve moju bit/i tvrdit će dugo i daleko do kraja puta na drumima balkanskim ,oronulim od istih sudbi ukletih,,,,,,,,