Toj propagandi imaju se pripisati sva docnija šuckorska nedela i svirepstva «Bosanaca» u Srbiji. Usled ove propagande muslimanske mase želele su pobedu austrijskog oružja, a kad je i Turska stupila u rat kao saveznik Austrije, onda su svom dušom bile za pobedu austrijskog i turskog oružja. Rat su nazvali svetim Ratom, i po džamijama su držali molepstvija za pobedu nad Srbijom i njenim saveznicima. Tada su široki slojevi muslimana tvrdo verovali da je sultan halifa napravio ugovor s Austrijom da, u slučaju pobede, Bosna pripadne Turskoj, dakle muslimanskoj državi. Dok su pobožni starci muslimani molili Boga za pobedu, mlađi i jači su gonili pravoslavne Srbe, a naročito su pokazivali bes nad Srbima muslimanima iz grupe Osmana Đikića.