Kod nas nikada nije sistematski postavljeno pitanje odgovornosti i NAKNADE ŠTETE za ratno rušenja i paljevine javnih, individualnih i kulturno-istorijskih objekata diljem BiH. Ljudi obnavljaju, dižu iz temelja i popravljaju uglavnom svojim trudom i sredstvima. To je krajnje NEPRAVEDNO. Onaj ko je rušio ili u čije ime je rušeno treba da snosi materijalnu nadoknadu. Svakome je trebalo vratiti kuću, pomoćne zgrade, kulturne spomenike u ono stanje u kome su bili 1992. godine....
To je aminovano dijelom Dejtonom, dijelom zakonom o amnestiji.
http://wcjp.unicri.it/db_legislation/national/docs/BiH_Zakon%20o%20amnestiji_SG%2095-05_bos.pdf
http://www.fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni/1999/zakoni/zakoni%20x/zak%20o%20amnestiji.htm
Sta reci... Dejton mozda i nismo mogli birati, no zakon o amnestiji su donijeli ljudi za koje se glasalo. Sebi su ga pravili. Osigurali da sve sto su popljackali nikada ne moze biti procesuirano.