Бог створи Земљу, Србе а после њих и остале народе разне. И рече Бог Србима: "Вама ћу дати једну веома специфичну особину. Нека то буде курчење, а да ствар учиним занимљивијом, нека то буде курчење без икаквог основа." И још им рече: "Идите сада Срби и курчите се Земљом док је света и века, док нека сила не попизди па вас сатре до последњег." И тако Срби годинама ходише по Јевроазији док коначно у VII веку не стигоше на Валкан. Један од њих рече: "Чини ми се да је овај плодни балкански простор погодан за наше курчење." Остали се сложише. И курчисмо се тако вековима док не доћоше Османлије. Кажу они: "Аман, Срби, само нас пустите да прођемо овуда па да пљачкамо богату западну Јевропу." Срби одговорише: "Курац да прођете." Сатреше нас. После пет векова изби буна. Турци веле: "Ево вам примирје." А Срби: "Ево вам курац." Прођоше онда мањи и већи ратови, док не дођосмо до Првог светског рата. Аусторугари веле: "Аман, Срби, предајте се. Десет пута смо већи од вас." Одговор је гласио: "Предамо се курац бре!" Сатреше нас. Дође тако и Други светски рат. Влада потписала пакт. Народ виче: "Курац пакт!" Немачка каже: "Добићете по пички." Срби: "Добићете ви курац ѕа много година, и то тврд!" Сатреше нас. Мало после њих дођоше и Амери: "Дајте базу на Косову!" "Дамо вам курац на Косову, да се засладите." Сатреше нас. НАТО виче: "Уђите у наш пакт да вас не би размождили." Срби: "Уђемо курац у ваш курчеви пакт, набијемо вас све на курац. И успут попушите исти." Епилог се да наслутити... наша прича се наставља...