s obzirom da rezimski i propagandni novinari na sjevernokorejskom wesajtu pressrs.ba cenzurisu i ne dozvoljavaju objavu komentara na njihove nebuloze ja im ovde hocu ostaviti komentar a citaocima link na to smece. jednostavno nisam mogao da odolim.
h**p: // pressrs.ba/sr/vesti/komentar_dana/story/49140/Divna+zelena+zemlja.html
dio 1
listam malo ovaj press jutros. odlucio sam da ubuduce svaki dan pregledam kakve bljuvotine i povracotine izmisljate. onako cisto da sam u toku i da se zabavim, ne da bih dokucio sta vam se u glavama dogadja. mislim, to je ipak visa matematika i za samog frojda. elem, ova bajkovita izmisljotina, poput onog filma "strava u ulici brEEEstova" horor namjenjen zaplasivanju srpske nejaci odlukom zirija ubjedljivo je osvojio prvo mjesto novinarskog dna sto je zaista zavidan rezultat s obzirom na tako veliku konkurenciju raznog smeca koje svakodnevno objavljujete.
dio 2
a sve je tako prepuno nacionalistickog divljanja i psihodelicne mrznje pogonjene trofaznom srspskom strujom pa je ziri imao stvarno tezak zadatak kome dodijeliti nagradu. tako pozivamo cijenjenog autora koji se odaziva na ima zoran zuza (je li to umjetnicko ime ili ti je mati napusena otisla da te upise u knjigu neuspjelih abortusa?) da preuzme nagradu, ako se prethodno uspije iscupati sa dna moralne mocvare u koju je zaglavio tokom svrsavanja na fotografije proslavljenog srspskog junaka draze mihajlovica i ikone srspkih zlocinaca ratka mladica. iako, s obzirom na dobro razradjenu formu price i opis pejzaza moze se naslutiti da je autor potajno zaljubljen u radovana karadzica jer se u bajci o zelenoj zemlji mogu naslutiti elementi psihoticne podvojene licnosti autora. bas kao sto je to svojevremeno bio i ostao velikan srpske ratne poezije. ziri smatra da ovakva proza zasluzuje i da se pretoci u poeziju kako bi autor uz gusle mogao guslati o predivnoj zelenoj zemlji, o njenim pejzazima, planinama, valteru... eh tu samo ziri da savjetuje guslara da niposto ne gusla o strasnim dzamijama i jos strasnijim minaretima jer ga isti bodu u oci pa svaki put zaplace od muke i od suza ne vidi da u neka doba mjesto da gusla u gusle on gusla u vjetar. mada je to
nekako isto kao i pisanje uz vjetar... mjesto toga preporuka je da guslar, i to obavezno na ekavici, gusla o
9459816235902388374598645 pravoslavne bogomolje frisko izmalterisane i ofarbane u ratnicke boje srpske pravoslavne ikonografije a koje su izgradjene uglavnom na mjestima, kao sto je srebrenica, gdje je srpska nejac u teskom boju masakrirala mrskog neprijatelja, nenaoruzanog do zuba ali ipak za svaki slucaj vezanog. jer da ih nisu povezali, pa cak i uz gusle, srspka bi nejac mogla dozivjeti takvu traumu da im ni psihijatar karadzic ne bi vise mogao pomoci.
dio 3
prica o frodu sa fesom na glavi je usmenog karaktera i prenosi se sa srpskog koljena na srpko koljeno vec vEEEkovima i roditeljima sluzi da djecu plase po kuci i po komsiluku a nikako uz gusle jer gusle ne mogu postici taj zeljeni
efekat kao sto je to glas mujezina i zvuk ezana sa kula mordora iz spilbergovog oskarovskog ostvarenja "gospodar prstenova". za kraj da kazemo da ce ziri takodje o vlastitom trosku kandidirati ovu bajku o povampirenim dzamijama kao najbolju SF pricu za nagradu koju redovno dodjeljuje srspka akademija demagogije i nauka a bez obzira na rezultat smatramo da ce ovo djelo svakako ostati i postati klasik srpske lazi i kao takvo treba ga uvrstiti kao obavezno stivo i dio najnovijeg zavjeta srpske crkve koje ulazi u upotrebu s obzirom da se i novi i stari izbacuju iz upotrebe jerse kose sa srpskom tradicijom klanja i silovanja komsiluka, pa i sire, ako moze da se kolje i do tokija. ziri ocekuje da ovaj talentovani guslar u prazno dodatno doprinese potpirivanju mrznje medju srspku nejac jer kucni odgoj cesto nije dovoljan sto potvrdjuje najnovija urbana legenda da srbi zajedno sa povampirenim komsijama obnavljaju mejtef u rudom. horor kakav jeste sam po sebi ova legenda jos je strasnija jer postoje zivi svjedoci ovog nemilog dogadjaja pa se pozivaju ovakvi i slicni guslari da pod hitno opjevaju nove lazi i okrenu istinu naopacke i naizvrat sve kako bi se srspka nejac zastitila od suzivota i slicnih opasnosti vanjskog svijeta koji vreba bas iza zidina mordora. srecom po srbe na strazi je sve junak do junaka.
14 maj 1994. godine.
I dalje ranjeni. Ovo je priča o Zoranu Žuži, novinaru SRNE. Došao je na Ilidžu sa Pala da se, na punktu u Kasindolskoj ulici, posle dve godine, sretne s majkom koja je morala da se vrati u Sarajevo jer su tamo ostali, kao taoci, bliski rođaci. Oko 13.30, pored transportera UNPROFOR-a, formirala se kolona vozila radi prelaska "plavim putem" sa Ilidže u Lukavicu. Dok je stajao pored auta, pogodio ga je snajper. Kroz ceo trbuh. Pripadnici Francuskog bataljona su stajali i gledali kako leži. Petnaest minuta nisu prišli da mu pomognu. Tada je stigao sanitet sa Ilidže i dovezao ranjenika u našu bolnicu. Očevici tvrde da su francuski vojnici uperili cevi svog oružja prema Srbima kada je Zoran bio pogođen. U bolnicu je stigao bez vitalnih znakova života. Odmah je prebačen u salu. U trbuhu katastrofa - pola jetre iskidano, desni bubreg probijen, trbuh pun krvi, oko tri litra. Šijem jetru, vadim ostatke bubrega, zaustavljam krvarenje. Uvek verujem da ćemo pobediti smrt...
... Ovog puta sam pesimista. Zoran se budi iz anestezije. Priča. Živ je. Čudo božije! Petnaestog maja izjutra, Zoran dobar, krvarenja nema. Izgleda daje preživeo. Bože, ovo je tvoje i moje delo. Osećam se čudno. Posle hiljadu operacija, izmučen sam. Možda sam neskroman, ali u jednom trenutku osetio sam se tako bliskim - kao da drugujem s njim. Čudotvorcem. Ovo pišem kao jedan trenutan osećaj, ali Zoran je čudo. Ko ga je spasio? Sada više ni sam ne znam. Moji prsti, iskustvo, znanje, ili još neko?
- Dr Miodrag Lazić "Dnevnik ratnog hirurga" -
nije vam dugo trebalo... i sta sad hote reci sa to jos malo propagandnog materijala srbocetnicke mashinerije? zelite lazima probuditi osjecaj sazaljenja u nekome? zelite izvnuti istinu? nije vam dugo trebalo. mene zivo interesuje sto zoran iliti dr. miodrag lazic nigdje ne napisa da ga je upucao mladicev snajperista, jedan od onih sto je pucao na djecu po sarajevu. srbocetnicka propaganda nece spomenuti da su mladicevi snajperisti pucali po vlastitom narodu kako bi nasli opravdanje da terorisu gradjane sarajeva... koji taoci u sarajevu? o cemu ti pricas? pa srpska chetnicka mashinerija je cijeli grad drzala kao taoce i oko toga cemo se sloziti definitivno, srpska chetnicka banda nije pravila puno razlike medju ljudima u gradu pa su tako, kao sto mladic rece, "tukli tamo gdje nema puno srpskog zivlja". tako i snajperisti nisu pravili razliku, bilo je bitno ispuniti dnevnu qvotu uzasa i udariti recku nebitno je li ta recka sarajlija ili srbin. ili dijete.
elem, da rezimiramo, sve vasi lazi su vec odavno providne, sva vasa nastojanja da izjednacite krivicu odavno prozrene, mozete se koprcati u kaljuzi lazi ali sto se vise koprcate to dublje upadate u to zivo blato sopstvene obmane i teze ce vam biti izaci iz nje. uzmite ruku koja vam se pruza dok jos ima vremena. dok ima nade da se ocistite, i pred bogom i pred ljudima.
Što si se uznemirio. Misliš da Srbi nisu ginuli i od snajpera i od haubice i od.. Zoran Žuža je ranjen od muslimanskog snajpera, kao još hiljade ljudi.
Nije to bila srpska ekskluziva. Žena sa djetetom u naručju je na moje oči pogođena sa Mojmila po sred čela iz crne strijele kad mi nismo znali ni da postoji to oružje.
Pročitaj "Dnevnik ratnog hirurga" da vidiš da se ni u Srpskom Sarajevu nije samo sjedilo uz lozu i povlačio okidač topa između dvije gange.
Da vidiš koliko je srpske djece izginulo po igralištima i svojim kućama.
Ali to vas ne zanima uopšte.
Kakve taoce? Ti ne znaš da je Alijina vlast zabranila i Srbima i muslimanima i svima drugima da napuste grad? Svi su oni bili taoci. Misliš da bi ostao iko osim boraca u Sarajevu da nije morao. Misliš da su muslimani toliko fanatici da bi držali žene i djecu u gradu, na prvoj liniji, da nisu morali? Lično sam u više navrata preko stare raje dogovarao i plaćao u markama da se pojedini Srbi prošvercuju iz grada...
"31. децембар 1992. године
Срећна Нова година! Година! Иронија! Гадост! Дванаесторо деце је рањено у
Хаџићима. Троје сам оперисао. Велике повреде. Кад видим рањено дете, умирем. Данас
сам умро дванаест пута. Очекујемо напад на нас. Велику офанзиву, како је муслимани
најављују. Има их двадесет хиљада на Игману. А нећемо се дати! Задња два дана пало
је више од двеста граната по нама. Па онда реци - "Срећна Нова година''
"31. децембар 1992. године
Срећна Нова година! Година! Иронија! Гадост! Дванаесторо деце је рањено у
Хаџићима. Троје сам оперисао. Велике повреде. Кад видим рањено дете, умирем. Данас
сам умро дванаест пута. Очекујемо напад на нас. Велику офанзиву, како је муслимани
најављују. Има их двадесет хиљада на Игману. А нећемо се дати! Задња два дана пало
је више од двеста граната по нама. Па онда реци - "Срећна Нова година''
"31. децембар 1992. године
Срећна Нова година! Година! Иронија! Гадост! Дванаесторо деце је рањено у
Хаџићима. Троје сам оперисао. Велике повреде. Кад видим рањено дете, умирем. Данас
сам умро дванаест пута. Очекујемо напад на нас. Велику офанзиву, како је муслимани
најављују. Има их двадесет хиљада на Игману. А нећемо се дати! Задња два дана пало
је више од двеста граната по нама. Па онда реци - "Срећна Нова година''
"1. јануар 1993. године
Да ли је то Бог послао по мене? Оперишем у осам сати ујутро, а онда, изненада,
неколико граната директно по нама. Мислим да смо погођени. Ипак, све је у реду. Нема
повређених. Бог чува своје Србе. Петоро рањене деце, из Илијаша. Двоје оперишем:
трбух, вилица, шака. Један је као мој син. Туга. Мала деца рањена гранатама. Дечак из
Илијаша, Крсмановић Велибор, 1980, као мој син, личи на њега: трбух, вилица, шаке.
Други, Малиновић Радослав, 1978, из Хаџића, експлозивне повреде лица и стомака.
Обојицу оперишем. Туга, мала деца рањена гранатама. Тежи ми је овај дан него сви
други скупа. Мислим на моју Нину и Пеђу. И ово су нечији Пеђа и Нина. Морам да их
спасем! Један је доста искрварио.."
"25. март 1993. године
Дванаест часова, примирје, или договорени прекид ватре. Наступило је тачно у 12 сати,
а у 12,30 доносе четири момка. Четири дечака, рањена гранатом. Један теже, три лакше.
Долазе из Хаџића. Непријатељ је само тридесет минута поштовао примирје, а онда
послао гранату. Једног дечака претворио у инвалида, тројицу лакше ранио.."
alijina vlast zabranjivala da se napusti grad??? grad bio pod chetnickom opsadom tolike godine, niko nije mogao ni uci ni izaci osim kroz onaj tunel i kroz organizovane konvoje un-a i ti se usudio reci da je "alijina" vlast nekome zabranjivala izlazak iz grada. eto koliki ste vi i kakvi demagozi. neko sa strane bi vam jos i povjerovao ali kao sto rekoh, vase lazi su odavno prozirne, kao kristal ciste, svima osim vama. jos se samo vi davite u toj barustini. pa naravno da sarajlije nisu htjeli drzati zene i djecu na prvim linijama ali vi cetnici im niste dali izbora jer su prve linije bile u u hausterima. to je upravo ona laz iz rata kada ste topovima tukli po zgradama u aerodromskom naselju a novinari tipa zorana zuze izjavljivali kako "muslimanski teroriristi" drze zene i djecu na prvim linijama. nije ovo '92 da nasjedamo na velikosrpsku propagandu.
alijina vlast zabranjivala da se napusti grad??? grad bio pod chetnickom opsadom tolike godine, niko nije mogao ni uci ni izaci osim kroz onaj tunel i kroz organizovane konvoje un-a i ti se usudio reci da je "alijina" vlast nekome zabranjivala izlazak iz grada. eto koliki ste vi i kakvi demagozi. neko sa strane bi vam jos i povjerovao ali kao sto rekoh, vase lazi su odavno prozirne, kao kristal ciste, svima osim vama. jos se samo vi davite u toj barustini. pa naravno da sarajlije nisu htjeli drzati zene i djecu na prvim linijama ali vi cetnici im niste dali izbora jer su prve linije bile u u hausterima. to je upravo ona laz iz rata kada ste topovima tukli po zgradama u aerodromskom naselju a novinari tipa zorana zuze izjavljivali kako "muslimanski teroriristi" drze zene i djecu na prvim linijama. nije ovo '92 da nasjedamo na velikosrpsku propagandu.
"31. март 1993. године
Шеснаест часова. Још једно дете. Драган Лазаревић, девет година, из Подлугова.
Погођен метком у стомак док се играо испред своје куће. А морао се играти иза куће,
јер он у кућу улази кроз прозор. Дете се заборавило, изашло напред, на врата. С једне
стране сигуран си од зидова, док си већ на другој страни мета непријатељског снајпера.
Суровост рата, и још једно дечје лице. Разнесен трбух, танка црева, дебела црева,
бубрег. Дуга и компликована операција.."
"19. април 1993. године
Од гранате у Отесу страдало је четворо деце. Једно мртво. Мали Синиша Миливојевић,
1982. годиште. Одвратног ли рата, где нам децу доносе рањену, где нам мртву децу
доносе, где су деца мета за одрасле! Одвратног ли рата!"
"31. мај 1993. године
Две жене из Аеродромског насеља погођене снајпером. Прва у главу, долази без пола
лобање. Друга право у срце. Трећи борац, Мика Моћевић, који их је извлачио, погсфен
у грудни кош, прострелна рана, доста искрварио. Велика повреда - искидани мишићи и
ребра, огромна рупа. Сала заузета. Не можемо га оперисати у општој анестезији,
умреће. У локалној анестезији, у Пријемној амбуланти, зашивам грудни кош дужине
више од двадесет сантиметара. Дренирам га. Ћути и трпи. Кад сам завршио, питам га:
"Жив си, бре?", а он диже три прста. Не може ни да проговори, али ипак диже три
прста. Остао је жив. Сва та зла чине снајперисти њихове специјалне групе "Ласте", то
се зна. Када они "раде" и где они "раде", тада стижу мртви, жене, деца, борци."
"10.јуни1993.године
Две операције у исто време, у обе сале. Једине две сале које имамо. Доле човек из
Илијаша, 1936. годиште, Тодоровић му је презиме - артерија и вена, главна бутна вена
пресечена, вратна артерија такође. У горњој сали младић Марко Дуганчић, двадесет
година, из Лепенице, Кисељак, Херцег-Босна. Син једног од функционера ХВО-а. Лева
бутна артерија и вена искидане, трбух такође, дебело црево, бешика, мокраћни канали.
Страшне повреде. Искрварио. За нашег човека, Србина из Илијаша, није било спаса.
Умро је у првим минутама на столу,јер крварењеје било тако велико да је срце стало и
нисмо успели да га повратимо. Младић из Херцег-Босне остао је жив.."
"10.јуни1993.године
Две операције у исто време, у обе сале. Једине две сале које имамо. Доле човек из
Илијаша, 1936. годиште, Тодоровић му је презиме - артерија и вена, главна бутна вена
пресечена, вратна артерија такође. У горњој сали младић Марко Дуганчић, двадесет
година, из Лепенице, Кисељак, Херцег-Босна. Син једног од функционера ХВО-а. Лева
бутна артерија и вена искидане, трбух такође, дебело црево, бешика, мокраћни канали.
Страшне повреде. Искрварио. За нашег човека, Србина из Илијаша, није било спаса.
Умро је у првим минутама на столу,јер крварењеје било тако велико да је срце стало и
нисмо успели да га повратимо. Младић из Херцег-Босне остао је жив.."
"28. априла 1994.
Дете од тринаест година, лепа девојчица, Слађана Милановић.,
Погођена снајпером док је возила бицикл, са даљине од тристо-четиристо метара. Ко је
пуцао у дечију душу? Могао је на нишану да види њене плаве очи, њених дванаест -
тринаест - четрнаест година, кад је пуцао у карлицу и разнео живот."
Odlukom ratnog predsjedništva, Sarajlijama je bilo zabranjeno da napuštaju grad. To znaju svi Srbi i Hrvati koji su imali tu nesreću da ostanu dole. Ja sam liku platio pet hiljada maraka da mi prebaci majku i sestru sa Malte.
Ti, ili si još mali, ili nisi bio tu.. Garantujem da ćeš naći na hiljade ljudi u Sarajevu, Bošnjaka, Srba i Hrvata koji će ti ovo potvrditi. Iz Sarajeva se nije moglo izaći jer su ljudi držani kao taoci. To je istina i sušta istina.
Kakve veze ima što su okolo bili Srbi. Mi prebjege iz grada nismo smatrali neprijateljima. Bježali su nam i brojni muslimani kojima je omogućavano da idu dalje, vani ili Srbiju, Crnu Goru.. Gdje god hoće.
Sjećam se svog profesora Ise Kalača koji je plačući izašao iz Sarajeva i ridao pričajući šta se sa Srbima radi. Čitava brigada HVO-a Kralj Tvrtko nam je prebjegla jer su poslati na prvu liniju sa puškama jednog, a municijom drugog kalibra. Pričali su da ih je Alija namjerno slao da ginu... Raspitaj se. Bajke na stranu, nego pitaj..
tu jednu knjigu sarajlije su za dan ispisivale. i to u samo jednom naselju. ocekujete od drugih da se smiluju nad vasim zrtvama dok vi po tudjim pljujete? dvadeset godina poslije rata iz tomasice iskopavaju tijela pobijenih prijedorcana dok njihove komsije izjavljuju kako je cijela prica prenapuhana. jedino sto je prenapuhano je srpka laz o ratu. zaratili se u sloveniji. zaratili ste u hrvatskoj. zaratili ste u bosni. zaratili ste na kosovu. i nijednom se niste zapitali sta se to, koji ***, s vama dogadja. pa nema druge nego da je cijela nacija dobro poremecena. mani se tih citata koje objavljujes, zao mi jeste, ali neces u meni probuditi sazaljenje niti osjecaj krivice. za razliku od "ostalih" koji kolektivno nismo podrzavali ubijanje civila i ciji su zlocini u velikoj vecini slucajeva bili djela pojedinaca, srbi su kolektivno podrzali etnicko ciscenje, masovna ubistva, silovanja, pljackanja, i treba da odgovaraju kolektivno za te zlocine.
Pusti ti šuplju šta su Sarajlije za dan ispisivale. Ja sam bio ovde čitav rat, i znam to mnogo bolje od ikoga.
Na tvoje sažaljenje i ne računam. Koga briga.. Pao si tako nisko da prozivaš Zorana Žužu, rugaš mu se, ismijavaš srpske žrtve..
Svoj ti posao, samo ne patetiši majke ti..
Kako su Sandžaklije i potomci fašista ubili i Ugljena i Leutara i porodicu onog glupog Halilovića i Cacu i Ćelu... sve samo da ne progovore o zločinima SDA rukovodstva nad Srbima i sopstvenim narodom, tako su napravili i ludost na Markalama i još mnogo toga. Samo polako.
Sveto Pismo kaže da ništa nije skriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. Vidjećeš šta je bilo sarajevsko ratište.. Bože zdravlja, neće ostati skriveno
nisi ti sam bio ovde u ratu. i drugi su bili. i drugi su imali i oci i usi. sad ces reci kako od bar 300-400 hiljada sarajlijja koji su ostali u gradu bas niko nije progovorio o zlocinima i odmazdi nas srbima. nisu dzaba kazane "prekopavali". stvar je u tome sto je srpska ratna propagandna mashinerija te zlocine razvlacila u sve tri dimenzije pa od npr 10 ubijenih napravi 10 hiljada. i to nije slucaj samo u sarajevu i u bih konkretno vec se isti scenario ponavljao i primjenjivao u hrvatskoj i na kosovu. dakako, mrtve ne treba prebrojavati, ali iz tomasice vade stvarne leseve a kamo srece da nije tako. eto kako tvrdis da se ja rugam i ismijavam srpske zrtve a ti sam kazes kako su za markale krivi nalogodavci iz sda. eto i ja tvrdim da je zuza pogodjen iz srspskog snajpera. mozda nije srbin pucao. mozda je bio neki grk, rus, ukrajinac... kad znate reci da je bilo mudzahedina u ratu hajde da se malo prisjetimo svih silnih placenika u vojnim i paravojnim formacijama pobunjenih srba.
Care, ništa ja ne preuveličavam. Ne mogu se ubjeđivati.
Zorana Žužu je pogodio muslimanski snajper. Nije jedini. I mene je pogodio muslimansk snajper u Ozrenskoj. Hiljade je takvih. Upravo me to i nervira u tvojoj priči. Kao da ja ne znam ko me je i odakle pogodio.
Pričaj šta hoćeš, boli me neka stvar. Samo, ako želiš, provjeri izjavu koju je dao ratni vojni sudija porotnik Armije BiH, dakle vaš sudija, Marko Mikerević o Kazanima.
ja se sigurno vise nego ti nadam da ce se otkriti odgovorni za zlocine nad srbima jednostavno zato sto se treba sprati ljaga sa jedne plemenite stvari kao sto je bila odbrana domovine, oslobodilacki rat i borba protiv srpsko-crnogorskog agresora. nije nikakva tajna da su govna okupljena iz sda monopolizirala tu borbu i zloupotrijebila je u svoje politicke svrhe. niti da se danas odrzavaju na vlasti zahvaljujuci mrznji medju narodom generiranoj medjusobnim odnosima najjacih jednonacionalih stranaka. a zoran zuza je instrumenat i inspirator te mrznje i zato pljujem po njemu i po svemu sto on predstavlja jer je to prirodna reakcija covjeka koji razlikuje sta je istina a sta laz. i ne dopusta da laz ostane skrivena. svaka istina na kraju izadje na vidjelo. bas kao sto su zrtve iz tomasice konacno ugledale svjetlo dana.
Zanimljivo da spominješ srpsko- crnogorskog agresora. Moja je brigada imala 5000 ljudi, 99% rođene sarajlije i stanovnici BiH zadnjih Boga pitaj koliko vjekova, a preko puta naših su bili rovovi Sandžačke brigade Armije BiH (koliko znam, Sandžak je u Crnoj Gori i Srbiji). Kako vojska, tako i rukovodstvo; kod nas Krajišnik- Sarajlija, Mladić Kalinovčanin, Karadžić Hercegovac, Koljević Banjalučanin, Plavšić Tuzlanka... Kod vas: Ganić Srbijanac, Halilović Srbijanac, Ćelo Srbijanac, Divjak Srbijanac, Šaćirbej Šiptar, Alija prva generacija u Bosni... Srbijanci i Šiptari pričaju o srbo- crnogorskoj agresiji na BiH!? Nema logike, al ajde, pričajte šta hoćete
srbo-cetnicki agresor kazem zbog svoh onih silnih brigada i divizija i zbog sve one sile rezervista i paravojnih organizacija iz srbije koje su ubijale i pljackale po bosni. i zbog svih onih ratnih veterana u srbijji po kojima danas pljuju. nego trebao si 2x pa i 3x put prebrojati taj spisak od 8 hiljada i nesto ubijenih. znas li da se na tom spisku nasao veliki broj srba poginulih od srpskog granatiranja u ratu, ili kao pripadnici ARBiH (velikim slovima s postovanjem) i da je dobar dio njih sa spiska i dan danas ziv razasut po bijelom svijetu. ali je velikosrpska propagandna mashinerija precizno izracunala da je u sarajevu pobijeno 8255 srba. kao onda kad su na izborima '90 ili kasnije na referendumima glasali mrtvi srbi. na kazanima je bila masovna grobnica ali nije nadjeno vise od oko 175 tijela. kazem oko, zato sto su na zalost neka nekompletna. zasigurno postoji jos izvjestan broj za kojima se traga ali je bezobrazno i nisko preuvelicavati brojke na nacin na koji je to uradjeno.
i da ti kazem, kad si vec spomenuo ko je "domaci" a ko "stranac" neka je na sramotu srpskom narodu sto su digli ruku na svoje komsije a "nama ostalima" cist obraz jer su mnogi drugi koji i nisu bili odavde prepoznali vrijednosti za koje smo se borili. to sto je sda i bosnjacka mafija izdala sve to druga je tema i prica za sebe.
Znaš za onu ženu Srpkinju što je bila u Armiji BiH i pucala na Srbe, a dok je to radila, Cacini joj iz stana odveli roditelje i zaklali ih. Šta misliš na čijem su spisku ti roditelji te izdajnice? Triput pogađaj..
Knjigu sa spiskom izginulih sarajevskih Srba imam, i što se tiče preko 30 pobijenih iz moje porodice, podaci su tačni, i kako su ubijeni i gdje i ko ih je ubio. Na tom ogromnom spisku našao sam jednu ženu za koju znam da se sama ubila, ali i hiljade ljudi za koje su podaci potpuno tačni.
Ne sjećam se da je neko revidirao broj pobijenih Srebereničana pošto ih je oko 600 sa spiska ubijenih glasalo na izborima 1996., za 1200 je utvrđeno da su stradali prije pada Srebrenice, 2000 je nađeno sa ranama od granate (znači izginuli u borbama i proboju)... i tako dalje. Utvrđeno je da je strijeljano nekoliko stotina ljudi. Za toliko je nepobitno utvrđeno, ali opet neko gusla svoje: te osam hiljada, te devet hiljada.. Tako se naprijed ne može.
Slažem se s tobom, i podržavam...
.. sve bih što imam dao da se sva istina otkrije i svi zločinci i inspiratori kazne. Toga se ni malo ne bojim. Svi Srbi kažu isto: istina i samo istina, pa kakva je da je. Bojim se da nije kakva misliš da je.
Što se tiče toga "na sramotu srpskom narodu što su digli ruku na komšije" reći ću ti ovo: meni se vojna knjižica vodi od kad sam pristupio Vojsci Republike Srpske, u junu 1992. do tad sam bio samo civil, ali mi je već sve zapaljeno u Sarajevu, već smo pred puškama istjerani, već sam bio ranjen. Muslimanima- borcima vojni staž u knjižici ide od 1991. dakle skoro godinu prije nego meni. Nije meni na dušu da sam udario na komšije, već njima. Oni su godinu dana već brojali da su u ratu, dok to ja nisam ni znao. Da na mene nisu pucali i sve mi zapalili i natjerali me da bježim u srpski dio grada, nikad mi ne bi palo na pamet da pucam i ratujem. Muslimani su udarili prvi u Sarajevu. To ti je 1000%
Doktorica srpkinja, kojoj su cacini zlocinci ubili roditelje. Tuzno. Bas zbog toga mora se sprati ljaga sa oslobodilacke borbe ARBiH. Jer si jedino ti u cijeloj prici izdajnik sopstvene zemlje u kojoj si rodjen. I jos oko milion i nesto takvih koji vjeruju u srpsku istinu. Iako je cijeli svijet dokazao da je u srebrenici pocinjen genocid, vec je preko 6000 pokopano, ti trubis o nekoliko stotina pobijenih, je li to ta tvoja srpska istina. Kao sto sam i rekao, jedino srbi imaju tu osobinu da slazu da ne trepnu, i ne pocrvene. Dobrica cosic je to vec lijepo srocio, da ga sad ne citiram. Ali skidam kapu i klanjam se, srpska propagandna mashinerija je nesto na cemu bi vam i gebels pozavidio. Trebalo bi u svjetske jezicke leksikone uvesti pojam srpska laz i srpska obmana. Tu knjigu sto imas i tu listu imena vec su mnogi ismijali zbog gomile lazi ali ne pada mi na pamet da te razuvjeravam. Nakon sto si godinama bio izlozen srpskoj lazi i srpskoj obmani tesko da ti se moze pomoci.
JNA je srbe u prijedoru naoruzala u ljeto '91, 7. Januara '92 proglasena takozvana srpska opstina prijedor a ti ni ne trepnes pa slazes kako su muslimani bilo gdje "udarili" prvi... '91 nije ni TO BiH postojala a kamoli armija pa da se nekome staz racuna... sram te i stid bilo. I cijele junacke srpske nacije. Naoruzani oruzjem cetvrte vojne sile u evropi napali ste prakticno goloruk narod i dobili po usima. Sramota. Drzali grad pod opsadom cetiri godine a niste ga zauzeli. Sramota. Pa koji je to blam nije normalno. A bogati, bude li te nekad sramota tako lagati u javnosti. Vjerovatno ne, a i ja svasta pitam. A kako to lijepo upakujes skoro pa ti covjek povjerovao. Ali - nikad vise.