Volim ja Hrvate jer se sećam nekih osmeha koji su usledili kad sam rekao da sam iz Beograda. I sećam se nekih pijanstava na moru. "Srbin??? Šta pijemo?" I sećam se šarmantnog hercegovačkog krša. I sećam se da je Zagreb toliko čist i kulturica da sam hteo da se izujem kad sam drugi put ulazio u njega. Zato je ovo veliko razočarenje - nisam ovo očekivao.
Hrvati već godinu dana izdaju saopštenja šta ti treba da uđeš u Hrvatsku i tu se sve završava. Da te pita kako si i da li ti nešto treba? Ni u ludilu. Kao da je Hrvatska ostrvo u Tihom okeanu. Region, susedstvo, Juga, Balkan - to su ružne reči u Hrvatskoj.
Pa o svom narodu ne brinu. Da su poslali po jedan respirator i dve vakcine svaki put kada su u Zagrebu pomenuli BIH i Izborni zakon - svi bismo išli u Mostar da se lečimo i vakcinišemo.
Ne moraš ti mene da gledaš kao brata, ali moraš da me gledaš kao čoveka. A ako misliš da me gledaš kao novčanik i pare - neću da idem na more. Eno ti Nemaca i Šveđana. Mogu da letujem ja i u Goraždu i super da mi bude. Ljudi me odmaraju, a ne more.
