kad je rahmetli ocu prvi put pozlilo, odradio sam taj najhumaniji poziv i zvao sam hitnu pomoc. pitali su me koje je godiste, ja kazem 52., a oni kazu "nadjite auto i dovezite ga! nemamo auto za njega". kad mu je zadnji put pozlilo (pred smrt, a sve se desava u 6 dana razmaka), namolim ih da dodju. dva krkana i doktorica dosli i nece da ga unesu u kola hitne. kazu "nismo mi nosaci. zovi nekog da ga nosi il ga ti unesi". u 4 ujutro budim komsije da pomognu. humani uhljebi