Tako sam i ja imala ispred zgrade psa kojeg sam hranila i svaki dan mi je skakao i pružao šapu čim me ugleda.Prije par sedmica odvezli su sve pse iz kvarta i nema više moje bele.Ponekad i kad prođem svojom mahalom osjećam se melanholično.Čovjeku je zapravo malo potrebno,da bi bio ČOVJEK.Volite životinje i ljude,i mislite dobro i dobro će i biti.Pozdrav raja.
Ti živiš u sretnoj mahali iz koje je neko pokupio pse. Ako si nostalgicna, doseli se u moju mahalu i nece ti faliti ni Bela, ni cupo, ni šareni, ni klempo........
