Sto je moje, sto je tvoje ja tako ne mogu razmisljati sve smo gradili u dvoje i sve iz temelja sad cemo podijeliti kome noc, a kome dan ne, tu nema pameti kad nastupi tisina mi smo dvoje ljudi sto se ne mogu razumjeti I cinim pravu stvar, ne spominjem te ja jezik pregrizem da ne bih opsovao da ne bih opsovao ovaj zivot sto ga dijelim na pola i kada pozelim te ja jezik pregrizem da ne bih opsovao da ne bih opsovao ovaj zivot sto ga dijelim na pola