Draga bivsa koleginice… Sretene Belančicu, iako pod šifrom CVIKI, mi radnici najbolje muzičke škole u Yugoslaviji ( ej, ti ga prećera malo, mozda u blizoj okolini I u gradu) smo te prepoznali. Bilo bi korektno da si napisao da te je Mehmed Bajraktarević u ratu hranio kao gladnog Srbina koji je ostao sa nama u Sarajevu.(Ko ste to vi, mozda pobegulje iz grada, pa onda jadni povratnici?!) (Mehmed me je u toku rata ocima video jedno tri puta. Ja sto bi se ja nahranio njegove hrane!?!) Da ti je pomogao da odeš u Beograd sredinom rata kad si ti to poželio. (Mehmed nije imao pojma da cu ja uopste igdje otici, a otisao sam, NE POBJEGAO, kao neki, krajem rata a ne polovinom, na osnovu odobrenja/rjesenja VO, i to u Bec, pa, posto mi zbog BLJESKA I OLUJE Hrvatski konzulat nije omogucio povratak u Sarajevo, a imao sam povratnu kartu i vizu, ja odem u Bgd.kod bolesne I stare tetke)