jesu li ovo bili postovi za podizanje fashisticke svesti u nebeskom srpskom narodu ppovodom obilezavanja godisnjice prvog srpskog ustanka.hahahahaha

guzio sam Hessa i podero sam ga ko gumgumu...hehe

Mislis na "Izadji i BORISE", hm kako je to jadno. A da ne govorimo o favorizovanju kandidata Retardica pred same izbore. Exp. forum na B92, Krstarica i sijaset ostalih gde su objavljivali samo komentare koji su podrzavali Retardica dok nisu objavili nijedan u korist Nikolica. A sto je tek Beograd osvanuo o plakatima "Hvala Beoggradu", kako je to interesantno. I naravno nijedan debil o ovom gradu a ima ih 80% se nije zapitao pa kako je to mali Retardic znao da ce da pobedi i kad pre je odstampao te plakate??? Nego najvise me odusevljava predlog za gradonacelnika: Vuksanovic i Ceda Jovanovic ha, ha, ha. Pa sta ces, hteli su u Evropu sada ce se usreciti . Najbolja im je parola kako ce se Ceda boriti protiv mita, korupcije i narkomanije. Kako, tako sto ce svu drogu da zadrzi za sebe... Znate ono iz casopisa "Bre", Ceda na konju, na belom, na travi . Ali tu nije kraj, predstoji nam EXIT, gomila drogiranih feminiziranih jadnih pedera, pa valjda nece i ove godine da prave onaj kretenski ECHO koji je bio prosle godine na Velikom ratnom ostrvu kada je zaslugom gradske vlasti zabelezena nezabelezena migracija zivotinjskog sveta pre svega ptica na drugu stranu Dunava. Hajde, da u ime bolesnih muzickih pravaca tipa Techno, HipHop i sta ti ja znam cega, potpuno narusimo prirodnu ravnotezu i unistimo floru i faunu, i to sve u ime evropskih integracija, ljudskih prava i medjurasne ljubavi. Jebi ga, klincima je samo u glavi da se oni "super provedu", probaju sto vise droga, alkohola, pretumbaju riba i tipova i svima lepo. A dok se oni provode svet ce da propada. Dzaba, jedini lek je sila. Znaci nista taj nece shvatiti dok ga malo ne propustis kroz sake i podvrgnes psihickoj torturi. Zato ja kazem nama treba drugi Hitler da zavede red i sve muskarce istog trenutka posalje na neku vrstu sluzenja vojnog roka i podvrgavanja indoktrinaciji u korist prociscavanja redova od raznih parazita, slabica i bolesnika. Podizanje nacionalne i rasne svesti, jacanja borbenog duha i rada na casti i moralu.

Kad god sam èitao i razmišljao o Rudolfu Hessu (zasigurno najèuvenijem "ratnom zloèincu" na svetu), na pamet mi dolaze stihovi iz naše, srpske narodne junaèke pesme o BANOVIÆ STRAHINJI: "Pomalo je takijih junaka, netko beše Strahinjiæu Bane". Verovatni æe mnogi dok èitaju ovo, pomisliti da preterujem. Ali to æe pomisliti samo oni koji nisu upoznati sa životom, delom i sudbinom ovog èasnog Nemca! Onaj koji zna ep o Strahinjiæu Banu, a istovremeno je upoznat i sa Hessovom sudbinom, sigurno æe naæi sliènost u plemenitosti, èasti, junaštvu i žrtvovanju ova dva izuzetna èoveka. Osim toga, pa ne raðaju se samo veliki ljudi u Srbiji, zar ne? Rudof Hess je roðen 26. aprila 1894. godine u Egiptu kao sin nemaèkog biznismena koji je poslovao u toj, tada engleskoj koloniji. Hessov otac je bio nacionalista, u svojoj kancelariji iznad radnog stola je držao veliki portret nemaèkog Kajzera; i sasvim je sigurno da je Hess u svojoj najranijoj mladosti od svog oca poprimio patriotske ideje. Školu je završio u nemaèkoj Carevini, a kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, dobrovoljno se prijavio za front. Skoro sam gledao na lokalnoj televiziji englesku seriju "Hitlerovi ljudi" koja se bavila Hessom. U toj seriji su najozbiljnije tvrdili da je Hess bio ono što je bio, zato što nije "stigao da bude vojnik, jer se rat završio pre nego što je on mogao da uèestvuje u njemu" - kakva odvratna laž. Prava istina je da je Hess bio dobrovoljac na zapadnom frontu od prvih dana rata, i da je zbog svojih sposobnosti bio unapreðen u poruènika. Takoðe je zbog iskazane hrabrosti bio odlikovan Gvozdenim krstom, a bio je i ozbiljno ranjen. Zatim se opet dobrovoljno prijavio u ratnu avijaciju kao pilot, ali se rat u meðuvremenu završio.Ipak mu je avijacija ostala velika strast, i njome se bavio kao sportom i hobijem. Na jednom od ranih mitinga koje održala Nemaèka Radnièka Partija u zadnjoj sobi Sterneckebraua u Minhenu, Rudolf Hess je po prvi put video Adolfa Hitlera i èuo njegov vatreni govor. Momentalno mu je na pamet pala misao: "Ovo je jedini èovek koji može da spasi Nemaèku" - i odluèio je da se odmah uèlani u Partiju. Od toga dana, Hess je bio meðu prvim Hitlerovim bliskim sledbenicima i saradnicima. Normalno, pošto je bio aktivni Hitlerov saradnik od najranijih dana NS pokreta, sudbinski mu je bilo suðeno da deli zarobljeništvo sa svojim šefom u tvrðavi LANDSBERG posle neuspelog puèa u Minhenu 1923. godine. Tokom tih zatvorskih meseci provedenih u Landsbergu, ova dva èoveka su zajedno proveli dosta vremena, i Hess je dobio izvanrednu priliku da upozna svet Hitlerovih ideja. Hess je bio i od velike pomoæi Hitleru prilikom pisanja prvog dela "Mein Kampf"-a dok su bili zatvoreni u tvrðavi. Od 1925. godine postao je Fuhrerov lièni sekretar i dobar prijatelj u privatnom životu. Adolf Hitler je èak bio i kum Hessovog sina WOLF RUDIGER HESS-a. A kako je vremenom rasla i NS partija, tako je rastao i posao i obaveza Fuhrera partije. Hessov zadatak je bio da oslobodi svog šefa dnevnog posla u vezi organizacije i voðeanja partije, a što je Hitleru davalo više vremena za veæe zadatke. Hess je 1933. godine naimenovan na funkciju ministra Reicha i zamenika Fuhrera kao voðe nacional socijalistièke partije. Takoðe je bio i èlan Tajnog kabinetskog saveta isto kao zamenik Fuhrera. Sve poluge partijske organizacije su bile u Hessovim rukama - prosto reèeno, on je bio èovek No.2 u N.S.D.A.P. Njegova nominacija za sedište u kabinetu je bila formalno priznanje apsolutne unije partije sa državom; i to je osiguravalo saradnju izmeðu razlièitih odelenja državne vlasti i raznih ogranaka partijske organizacije. Tada su nemaèka država i N.S.D.A.P postali jedno, stapajuæi se u DRITTE REICH. Rudolf Hess se nije èesto pojavljivajo u javnosti, jer je bio veoma skroman porodièni èovek. Njegova skromna kancelarija u WILHELMSTRASSE pokazivala je karakter èoveka koji je bio zaokupljen radom na kome je bio angažovan. Ta kancelarija je bila ista ona koju je imao i u militantnoj fazi pokreta. Hess je voleo da radi u tajnosti i tišini, pokazujuæi javnosti jedino rezultate svog rada. Na taj naèin on je bio primer liène discipline i samopregora drugim vodeæim službenicima N.S.D.A.P, pa nije nikakvo èudo što ga je Hitler bio odredio za svog zamenika i naslednika. Živeo je veoma mirnim i disciplinovanim životom: nikada nije pušio, pio ni plesao na prijemima i iznad svega je bio odan svojoj porodici - skroman neki èovek, kao što veæ rekoh! Od trenutka kada je N.S.D.A.P preuzeo vlast u Nemaèkoj, Hessov cilj je bio oèuvanja principa NS partije èistim i nedirnutim, i da okupi sve èlanove partije ispod inspiracije ovih principa. Onda nije nikakvo iznenaðenje što je Hess do kraja života ostao veran ovim nacional socijalistièkim principima i N.S.D.A.P-u. Jednom prilikom je Hess rekao, što je bilo karakteristièno za ovog skromnog èoveka: "Adolf Hitler me je postavio za svog zamenika, zato što on zna da sam nauèio da gledam na ljude i politiku kroz njegove oèi". Hess je sa svojim podreðenim u partijskoj organizaciji imao prijateljski i spontan odnos. Èesto je znao da im kaže i ovo: "Nemojte samo da izdajete nareðenja, veæ doðite do rezultata koji æe unaprediti interese nacional socijalizma". Nešto manje od mesec dana pre nego što je najefikasnija mašina u istoriji izvršila preventivni napad na komunistièki SSSR, Hess je sam poleteo avionom sa aerodroma u blizini Minhena. To se desilo u subotu uveèe 10. maja 1941. godine, Hess se uputio pravo ka Engleskoj. Bio je to poslednji pokušaj da se obezbedi mir u Evropi i spreèi rat izmeðu dve sile, izmeðu Velike Britanije i Nemaèke. Ali na žalost, vladajuæa demokratska klasa Engleske, slobodni masoni i njihovi finansijeri-"odabrani", su bili naoštreni za rat (u kome oni naravno nisu prolivali svoju krv!) i imali su drugaèije ideje od mirovnih predloga Rudolfa Hessa! Vinston Èerèil je našao da je ovaj Hessov plemeniti gest - smešan; i ocenio je da je ovaj odluèni pokušaj spasavanja evropske krvi "fanatièno delo ludaèkog ponašanja". Rudolf Hess, idealista i posveæeni patriota Arijevske rase par excellance, suprotno svim meðunarodnim konvencijama o mirovnim pregovorima bio je momentalno uhapšen i zatvoren. Pitam se kako bi sada izgledala istorija da su nerazumni Englezi pristali na nemaèke mirovne predloge koje je sa sobom doneo Rudolf Hess? I kako bi se to odrazilo na našu srpsku sudbinu u II svetskom ratu? Da li bi onda Englezi i njihova MI6 nahuškala svoje pse u Kraljevini Jugoslaviji - masonske politièare i oficirske budale - na martovski puè? Da li bi onda bilo "bolje rat, nego pakt", da li bi bilo aprilskog rata, komadanja Jugoslavije i stvaranja NDH? Da li bi i u tom sluèaju bilo hrvatskog genocida nad našim narodom i Jasenovca? Gde bi onda bila KPJ i njene crvene bande ubica? Da li bi se '45. desio slom srpskih nacionalnih snaga i pobeda zlikovca Tita i 50 godina vladavine komunizma? I šta bi danas bilo? Ali desilo se ono što se desilo! Suprotno i protivno Haškoj konvenciji, Hess je proglašen nenormalnim i zadržan kao ratni zarobljenik tokom celog rata, da bi na kraju bio izveden pred pobednièki sud u Nirnbergu. I pored toga što je na tom "sudu" naðeno da je Hess nedužan za ratna neprijateljstva, dobio je najokrutniju kaznu. Osuðen je na doživotni strogi zatvor, koji je robijao kao jedini zatvorenik zatvora SPANDAU u Zapadnom Berlinu sve do njegovog ubistva 1987. godine. Što se tièe samog osvetnièkog suda pobednika u Nirnbergu, ne treba mnogo prièati o njegovoj pravednosti, nepristrasnosti i njegovoj "pravnoj" regularnosti... Dovoljno je reæi samo da su na poèetku njegovog rada pobednici imali i ovakve izjave, bolje reæi zahteve: sovjetski krvolok Staljin je u to vreme zahtevao 50 000 pogubljenja u Nemaèkoj; amerièki predsednik Ruzvelt je izjavio da æe na tom sudu kastrirati nemaèki narod, a amerièki general Ajzenhauer je za nemaèke voðe tražio kaznu koja æe biti "veæa od smrti". Upravo se to desilo Rudolfu Hessu; preko polovinu svoje zatvorske kazne je proveo sam u æeliji-samici, i po stare dane njegovi tamnièari su ga terali da radi prljave poslove po zatvoru, i nikada mu nisu dozvolili da dodirne svoga sina, ženu ili unuke. Iako je ovaj starac dugi niz godina bio jedini zatvorenik zatvora SPANDAU, on je tamo bio "zatvorenik broj 7"; sam zatvor je bio opasan visokim zidom sa bodljikavom žicom kroz koju je puštana struja. Ovaj zatvor je èuvalo oko èetrdesetak saveznièkih vojnika koji su se periodièno menjali. Naravno, sve ove mere bezbednosti svih tih godina nisu bile zbog Hessa, koji sigurno ne bi imao gde da pobegne. Više su ove mere bile zbog toga da bi se radoznalci spreèili da uðu u Spandau i dopru do Hessa, i da nekome ne bi sluèajno isprièao o svome letu u Englesku i o tome šta je predlagao Britanskoj vladi, t.j. kako je Drugi svetski rat mogao biti spreèen... Pored toga, u ovom zatvoru su za vreme Hessovog izdržavanja kazne bili stalno zaposleni i sveštenici, kuvari, èuvari, èistaèice, majstori, bolnièari i lekari, ali nikada niko od njih nije bio Nemac. Mnogima od njih je bilo zabranjeno da razgovaraju sa Hessom, a i oni koji su to mogli, nisu smeli to da rade bez prisustva èuvara! Interesantno je da je tokom '70. godina jedan od dva Hessova lièna kuvara bio i naš zemljak Slavoljub Zdravkoviæ - Srbin iz sela Tamnièe kod Negotina. Hess je voleo njegove kuvarske specijalitete, naroèito sarmu. Ovaj èovek tvrdi da je sa "Starim" (kako ga je zvao) imao prijateljski odnos, i pored toga što su mu oca 1943. godine ubili Nemci. Eto, šta vam je sudbina... Avgusta 1997. navršila se desetogodišnjica od smrti Rudolfa Hessa, ili još bolje reèeno od ubistva ovog MUÈENIKA MIRA. Kako godine prolaze, tako sa njima raste gomila položenog cveæa na Hessovom grobu, a broj mladih ljudi koji dolaze da mu odaju poštu poveæava se svake godine. 1997. godine, hiljade nemaèkih policajaca, kao da nemaju pametnija posla, postavili su barikade na putevima po celoj Nemaèkoj da bi spreèili masovno okupljanje na grobu Rudolf Hessa. Istovremeno, specijalna policija je sprovela masovno hapšenje poznatih nacional socijalista, sprovodeæi ovo delo na najopresivniji naèin nebi li zadovoljili svoje ZOG gospodare. Preko 400 nemaèkih drugova je bilo zatvoreno bez ikakve optužbe, što je baš u stilu pravog demo(no)kratskog napada na slobodu. Jedini "zloèin" ovih ljudi je bio u tome što su hteli da se poklone i odaju poštovanje jednom nesreænom èoveku koji je hteo da spreèi bratoubilaèki rat u Evropi. I pored zakona koji guše ljudsku slobodu i oseæanja, a koje nameæu izdajnici iz Bona (da bi zadovoljili svoje ZOG gazde), i pored nemilosrdnog proganjanja nacional socijalistièkih patriota, sve više i više drugova iz celog Belog sveta dolazi da popuni redove obeležavanja godišnjice Hessovog ubistva od strane STAROG PORETKA (a koji se danas popularno zove NOVI SVETSKI POREDAK). Èega se ovi ljudi toliko plaše? Pre pola veka, u svom besu "saveznici" su bombardovali Hitlerovu kuæu na Alpima - èuveni BERGHOF, da bi '45. njene ruševine rasturili u paramparèad. Berlinski bunker, zadnje NS uporište u kome je Adolf Hitler i umro, takoðe su zbrisali sa lica Zemlje. Šta ih to toliko užasava da su morali da demoliraju zatvor SPANDAU odmah posle Hessove smrti? Spomen ploèu koja je dugi niz godina obeležavala mesto u Škotskoj gde se '41. godine spustio Rudolf Hess, 1993. godine je uz pratnju TV kamera srušio èekiæem "macolom" azijat AAMAR ANWAR, tadašnji voða škotske ANTI NAZI LEAGUE. Tako je spomenik, podignut èoveku koji je uradio sve da ne doðe do meðusobnog ubijanja Belaca, srušio jedan MANDOV.Èak su i Hessovu staru Luftwaffe uniformu u kojoj je bio zarobljen, a koja je bila èuvana sve ovo vreme, uništili u strahu pred mrtvim starcem. Èega se to toliko plaše? Ovo je veoma interesantno pitanje za razmišljanje. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: drug Hess je bio èovek iz naroda! Zakleti nacional socijalista, koji nikada nije napustio svoju odanosti ideji, pokretu i Fuhreru, iako ga je to koštalo 46 godina gubitka slobode - od èega je 21 godinu proveo u najstrožijim zatvorskim uslovima. Odbio je da se odrekne bilo èega, kao što je odbio i da traži pomilovanje i milost od sila "pobednica" tako što bi pisao Papi, sovjetskom i amerièkom predsedniku, bitanskoj vladi i Kraljici, Svetskom jevrejskom kongresu - kao što su to uradili bivši šef Hitler Jugend-a BALDUR VON SHIRAK i ministar industrije III Reich-a ALBERT SCHPER (i koji su posle toga bili osloboðeni). Na sugestije da to uradi , Hess je kratko rekao: "Meni je moja èast važnija od moje slobode". Ovako èastan èovek - veran sebi i svojim ubeðenjima, teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. U èast seæanja na ovog èoveka, svaki NS treba da se posveti našoj stvari i sledi njegov primer. Uradite pravu stvar i ne plašite se nièega! Nijedan pravi NS neæe se odreæi svojih ubeðenja radi sopstvene koristi, niti æe se prepustiti saradnji sa neprijateljem. budite ponosni, budite pravi i pokažite neprijatelju pravo lice hrabrosti i lojalnosti. Spoznajte sami znaèenje: "Moja èast je moja vernost". Znajte da se niko nije suoèio sa zatvaranjem kao što je to uèinio Rudolf Hess, i neka vam njegova konaèna reè na Nirnberškom sudu bude inspiracija: "Za mene je bila èast da dugi niz godina mog života radim pod najveæim sinom koga je moja zemlja dala u hiljadu godina istorije. Èak i kada bih mogao, ja sigurno ne bih izbrisao ovu epizodu iz svog života. Ja sam sreæan jer znam da sam ispunio svoju dužnost prema svom narodu - svoju dužnost kao Nemac, kao nacional socijalista i kao pravi sledbenik Fuhrera. Ne žalim za nièim! Kada bih mogao da ponovo proživim svoj život, uradio bih opet isto kao što sam i uradio, èak i kada bih znao da æe to na kraju da me dovede do neizbežne smrti. Bez obzira šta æe ljudsko biæe da uradi, ja æu jednog dana stati ispred suda Veènosti. I pred njime æu da odgovaram, i znam da æe me ON proglasiti nevinim". Ovo su bile zadnje javne reèi, koje su bile dozvoljene Rudolfu Hessu da ih izgovori... Svi veliki ljudi i žene imaju jaka, ukorenjena ubeðenja i èesto baš ta jaka i nepokolebljiva ubeðenja èine tu posebnu velièinu u èoveku. Nije to nikakvo "fanatièno ludilo" ako èovek želi da se kvaliteti njegove rase nastave. To je èisti biološki instinkt, sasvim sigurno nešto zbog èega ne treba nikoga optuživati. Ako se neko po današnjim standardima smatra FANATIKOM zato što je ponosan na svoj etnièki identitet, nasleðe i tradiciju, fanatikom zato što toliko voli svoju naciju i rasu da je spreman da se bori za njen opstanak i što želi da obezbedi buduænost svojoj deci, onda moramo znati da bez takvog fanatizma meðu našom sopstvenom vrstom i našom evropskom kulturom - naš opstanak biæe nemoguæ. Veæ je jednom reèeno da je èast ništa drugo nego slobodna, prekrasna i plemenita duša: eto takav je bio i Rudolf Hess, svetski šampion mira i olièenje Arijevske volje. Neka njegova odanost i žrtva nikada ne budu zaboravljeni, jer pomalo je takvih ljudi kao što beše RUDOLF HESS...

bilo je i vrijeme da se malo novac ulaze u pametne stvari, a ne samo u oruzije.