danas više nije bitno da li imas dobar prosjek i da li iza sebe imas pohvale,bitno je samo da imas dobre veze i dobro porjeklo(to cuh neki dan na čarsiji).Sramota je da mlada generacija sanjari o odlasku iz zemlje,a da se niko ne trudi iskoristiti potencijal tih mladih umova. Taj upis u srednje škole i ne izgleda toliko traumatično koliko jeste upis na fakultet.Nije ni čudo da nam se događaju ovakve situacije kad mladu ljudi nemaju ni podršku svojih sugrađana koji nemaju veze sa obrazovnim sistemom,te ih još prozivaju izjavama da se sami kandidiraju,da \"liječe komplekse\" zajedno sa svojim roditeljima.Nekad su tehničke škole bile tražene te je privreda cvjetala i radnički sindikati imali su važnu ulogu o odlučivanju.A danas,samoprozvani intelektualci sjede kući,prate crnu hroniku,žale se na situaciju a ne poduzimaju ništa.. eh dok je ponosa generacije valjda će biti i pametnih ljudi koji će da ih usmjere i omoguće im kvalitetno obrazovanje a nakon toga i zaposlenje.

Da bi se neko kandidovao za učenika generacije mora biti odličan i imati nekih vanastavnih aktivnosti i sl. Tako da nije da svako može biti ponos generacije. A upis u srednje škole jeste sramotan..i mislim da je korektno da o tome govori samo onaj koji je i upisivao svoje dijete. Bez štele mogu samo oni najbolji, a velika većina mora tražiti nekog da bi bio siguran u upis. Zalosno ali istinito.

@derim...tome sam se i ja nasmijala :)...... bosanka, voljela bih i ja da, ako vec pametujes, makar pametujes po pravopisnoj normi ;)

\"BABOVO\" dijete. heheheheheh. bosanka dovoljno si rekla.

ZA BOSANKU Ponos škole postaje se tako što se učenik SAM kandidira za učenika generacije. Najčešće su to ambicije učenika i roditelja bez realnog osnova, ali nakon izbora, učeniku ostaje titula ponos generacije. Tako da mi se povraća kad čujem da je neko ponos generacije, to znači da se sam tako prozvao. Ako je učenik odličan ne samo na papiru, njemu ne treba nikakva veza i niko ga ne može ugroziti. Kad dijete ne zna napisati sastav ili uraditi 10 smiješnih zadataka iz matematike, onda su kriva država, sistem i ostalo, a nikako nije krivo nepripremljeno i neuko dijete.

Ja šta se sve radi da bi se djete upisalo u školu. Moje djete je bilo ponos i morala sam tražiti nekoga da budem sigurna da će je primiti da je neće izgurati loši đak to jest babovo djete. Žalosno ali istinito. Muka mi je od ovakvog uređenja društva voljela bih da se rodim u nekom boljem sistemu gdje se vrednuje rad a ne nerad.