Helem, domalo se u onoj mrklini pojavi jedna patrola, četvorica onih austrijskih vojnika s dva njemačka kera. Prečešljavaju obalu. Vojnici mašu lampama, a kerovi njuše. Tu ja imam jednu apelaciju na ove što prave seriju, da su trebali mislit i na neke činjenice, a ne sve ovako udrobit, jer ima nas koji znamo da nije u Austrougarskoj bilo ovakih policijskih lampi. Ne gledaju ovu seriju samo neki bilmezi i duduci kojima su takve stvari svejedno. A samo ih čekam da vidim hoće li im se pojavit Aladža u Višegradu, ili Vranduk na Bikavcu.
Mislim se ja tako i gledam one ljude i vučjake kako šnjuhaju po mraku, dok mi ne puče pred očima da su ovi vojnici statisti iz onog filma, što se snima u gradu, inače u civilu milicija i da ih je nadiglo na uzbunu. Sad se moram izvinit ovim što prave seriju. Nikad čovjek ne može ispast gluplji nego kad se pravi pametan.
Tako ti oni hajkaju pored jezera, kadli se začu iz televizora ko nekakvo klokotanje, ko nekakvo žuborenje, ne znam tačno kako da se izrazim, al sve slutim da će to bit Bratjen i Izabela. Samo da se još čeka kamerman da se tome dosjeti pa da ih usnimi. I bogami se i on tome dosjeti pa okrenu kameru, a kako je okrenu, tako ti se tome i potjera dosjeti pa okrenu one svoje lampe. I stvarno, pod rasvjetom dvoje ronilaca! Bratjen i Izabela, nema ko drugi bit. Kud im usud dosudi da udare baš na patrolu! Ja za svaki slučaj promijenim položaj u fotelji, ako bi bilo kakvih nepredvidljivosti da se bolno ne šokiram. Tako ja, a oni kerovi drukčije. Čim se svjetlost na ronioce spusti, istom oni zarežaše i zalajaše ko Zajka na onu Švabicu, a oni vojnici svi u jedan glas povikaše halt, tojest detener. Ali Bratjen i Izabela opet zaroniše.
Tako ti i vojnici i kerovi ostadoše ko posrani, a kamera, valjda da to više ne bi morala prikazivat, prebaci se u ona brda, gdje drugi kerovi gone Andreja. I u zabrđu mrkli mrak. Andrej u toj mrklini baulja po potoku, a sve upada i pljuska, biće da i on tu slabo šta vidi, a sigurno se boji svjetlo upalit, jer bi ga potjera iz istih stopa snimila. Samo što tako bez svjetla i ja jedva da šta razabirem. Ako se nastave ove noćne scene, bogami ću morat kod očnog da mi propiše kakav cviker za gledanje serija po mraku. Helem, kolko sam uspio razabrat, Andrej se nekako iskobelja iz potoka i umače u šumu.
Međutim, šuma puna nekih ko policajaca, ko čuvara granica, ko ne znam ti ni ja čega. Oni isto patroliraju u smjeni sa onim njemačkim kerovima. Oni već imaju svijetlo, pa ih i ja mogu dobro vidjet. Al nemam vam kad plaho o njima pričat, jerbo oni kerovi nešto namirisaše, a kako namirisaše tako zauzeše onu pozu na gotovs i još kroz zube protisnuše dva-tri laveža. Graničari vide da su kerovi plijen nanjušili, oni ti njih puste s lanca, a kerovi zalajaše, pa trk u šumu. Jadna li je majka Andreju ako ga ove zvijeri safataju. Garant je to izdresirano da razvali čovjeka ko bugarsku skupštinu.
A na ekranu opet potpuna mrklina, noć crna ko u rogu, ja više nit znam šta se prikazuje, nit jel mi možebit otišla katodna. Za svaki slučaj gruhnem dvaput po televizoru. Kad, eto ti i opet jedne austrijske patrole. Samo su ovi na čamcu i bez kerova. Vršljaju ti oni kroz onaj ševar oko obale, a to sve puno nekakvih plastičnih flaša, i još svakojakog smetlja i svakakvijeh otpadaka. Da bog sačuva. Međutim, patrola na smetlje ne daje ni pet para, već oni po svom poslu. A jasno je ko bijel dan da to traže Bratjena i Izabelu. Tako oni na jednu, a kamera na drugu stranu. I baš pred kamerom izrone ti Bratjen i Izabela, a kako su ugledali patrolu, opet pod vodu. Nećel i njih pod tom vodom bog pogledat, pa da se nesreće kurtališu.
Dok ja tako razmišljam započeše reklame, a vi znate za kakav poso ja reklame koristim. Al džaba, nema tog zatvora koji može bit duži od reklama. Vratim se, a tamo jedna što reklamira one žvake. Ko zubar se nagnuo da obavi pregled, a pacijent kako zine tako zubaru pozli, svejedno što je imo masku na ustima i nosu. Počne se ninat, ko da će past u nesvijest, a sestra priskoči i gurne mu žvaku u usta, a on od toga odma prodiše. A ja se mislim, da je takvih žvaka bilo u moje vrijeme, više bi zubara dočekalo penziju.
Počne opet serija. Na ekranu onaj razbojnik Roka, mrak mi na oči padne kad ga vidim, jebo li mu rogo ćaću. Vidim odma neko ga nazvo, doduše, može bit da je i on koga okreno, ali sve skupa nije bitno. Po onom što vidim, reko bi da je neko Roku nazvo, jer on samo sluša i prima na znanje sve što mu se kaže. Domalo on prekinu, pa se primače kapetanu, il admiralu, il mašinovođi, šta ti ga ja znam ko već upravlja vodenim vozom, i veli ti on njemu da obustavlja i da voz-brod pritjera obali. Onaj postupi po naređenju, pa ne prođe ni časak a oni već pristadoše. A u meni se raspali vatra znatiželje, sune odozdo iz stomaka pa mi sve u grlo udara, dao bi sve što imam samo da doznam ko je ono bio na liniji s Rokom i šta mu je zapovjedio. Al šta ću, valja mi se strpit, a kolko vidim, tek je prava muka pred nama.
Kako rekoh, brod pristade uz obalu, a tamo već čekaju vojnički džipovi. Roka i njegovi poiskakaše s broda pa pravac među one džipove. Tamo nazuše odijela od onih specijalaca, u narodu poznatih pod imenom kornjače, pa tako odjeveni poskakaše na džipove i zapališe u brda.
Sad šta je da je, ja vam ne mogu više ništa reći, jer se kamera prebaci na hacijendu, proletje kroz predsoblje, pope se uz basamake, profura kroz hodnik i uniđe u apartman, gdje su smještene dona Ana i Izabela. Kad u apartmanu tamo posjele dona Ana, dona Vukasova i s njima Momčilova Ljuba. Ne zbore. Briga im se na licu ocrtala. Kolko sam uspio uferštuljit čekaju vijesti s terena. Njihove muke donekle skrati don Radašin, kad ih nazva na mobitel od dona Vukosave i reče da se potraga momentalno obustavlja i da se ima pričekat dok dođu ronioci.
U sljedećem nastavku: Šta je svastika kazala? Zašto je potraga obustavljena? Gdje će i hoće li Bratjen i Izabela izroniti? Hoće li Andrej umaći potjeri?
