“Za šest meseci u kampu nijednom nismo izvedeni pred istražnog sudiju, niko nam se nije obratio povodom naše situacije, nije nam rečeno zašto smo ovde, niti koliko ćemo još boraviti u Lukavici. S vremena na vreme, donose nam neke dokumente na potpis, iako ne znamo njihov sadržaj, niti smo ikada dobili prevodioca, osim kada smo privođeni. Za šest meseci u centru nismo nijednom videli nekog van prihvatilišta”, nastavlja svedočenje neimenovani svedok, iznoseći stravične detalje, “Trpimo strašno nasilje. Ono je najčešće verbalno i tiče se naše veroispovesti, ali je ponekad i fizičko. Tuku nas rukama, nogama, pendrecima, a i odlazak kod lekara je nemoguć jer je i on pripadnik direkcije kampa”.