Drago mi je sto momak igra za BiH. Drago mi je u inat onima koji osporavaju drzavnost BiH. Neorganizovanje doceka u manjem entitetu pokazuje da ih vecina tako misli.
U svoj toj svojoj priči o državnosti, entitetima i onima drugima, zaboravljaš jedinog kojeg ne smiješ.. dječaka Njegoša koji je dao veliki doprinos prilikom osvajanja te zlatne medalje.. Svi ostali su nevažni, bar u ovom momentu.
Slazem se s tobom. I ti djecaci su zasluzili docek, osim onog u Sarajevu.
Evo dobro covjek napisa: Te noći, kad je 50 hiljada ljudi u Titovoj ulici u Sarajevu slavilo doček zlatnih momaka, Banjaluka je bila u mraku!
http://***.ba/clanak/135440/te-noci-kad-je-50-hiljada-ljudi-u-titovoj-ulici-u-sarajevu-slavilo-docek-zlatnih-momaka-banjaluka-je-bila-u-mraku
Polako... i ovo je bio progres, koji je realno došao prirodnim tokom događaja i prošao nezapaženo, a zato se i desio, jer kod nas jezik i prozivka sve uništiše.. Djeca se druže, povezuju i rade skupa uprkos svemu, a to nije mala stvar.
Nisam optimista. Naprotiv. Veoma sam zabrinuta... ali sama činjenica da su djeca koja su bila prepuštena sama sebi, svom treneru i rijetkim donatorima pronašla zajednički put daje neku nadu, koju ja rado prihvatam.. Zato i kažem, polako, bez forsiranja, jer ćemo i ovaj mali progres izgubiti.
