Dvadesetsedmogodišnji Radoslav Malije, od osnovne škole mrzi balije. Osmorica Srba mu tako rekla, dok se rakija na vatri pekla. Od tada Radoslav naš, nacionalista je baš... Ali pojavi se problem jedan mali, poslije rata Bošnjaka u selu fali. Nema junak koga da mrzi više, u selu Srbi samo, manje više. Malo iz dosada, malo iz inata, ode do Vaskrsija i zakuca na vrata. Otvaraj brate, evo rakije litra, Od sreće, obojici srce titra. Zasjelo se bratski, pila je tečna loza, dok napolju idilično mekeće koza. Popio Radoslav puno više nego što može, napade komšiju, vrisnu ovaj 'pomoz Bože' Pade Vaskrsije, od šporet lupi glava, tužno završi Trifunova slava.