Jednom su sadili lipu stari Nestorov, gos'n Čeda i jos jedan bio sam nov u tom stripu komšijin mali kog su pustili da gleda Stari nestorov, potpalivši korov, tad reče mi ti si mlad ti ćes dospeti za taj hlad Jednom sam voleo zbilja mislim na ljubav pravu, šasavu i silnu vozio hiljadu milja ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu vukle me šine pod točak mašine al' ona me spasila sve je druge ugasila Hej, sve to dodje na svoje odavno pravila znam samo tuge se broje hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku jesen je kriva, uvek me rasturi siva Jednom je prošla kraj mene sa tipom kog sam znao tama da se javim skrila je pogled na vreme al' sasvim dovoljno za blues u mojoj glavi bezvezno zdravo i klimanje glavom i sve što već sleduje neka, lutko, u redu je Jednom su palili lišće sa one lipe dim je leteo do neba na kom su (nema ih više) stari Nestorov, gos'n Čeda i jos jedan Ko nije drvo razumeo prvo pa tek onda sadio taj nije ništa uradio i shvatiće kad-tad da ne zna šta je hlad.