"Bošnjačka" histOrija spada u neuroze, a odlikuje se izrazitim simptomima,koji se u nekim slucajevima slicni organskim oboljenjima.Kod histOrije možemo razlikovati histOrični karakter, histOrične napade i oduzetost. HistOrični karakter je podloga na kojoj u određenim uslovima mogu nastati histOrične krize. U osnovi histOričnog karaktera leži psihička nezrelost, naročito u oblasti osećanja i nagona. HistOričan napad uslovljen je nezadovoljstvom zbog neispunjene želje ili je to odbrana od očekivane, eventualne kazne. Ponekad nije ni lako pronaći pravi razlog napadu, međutim, brižljivijom analizom ipak se, skoro uvek, nađe uzrok.HistOrija je ozbiljna smetnja i njeno lečenje nije nimalo jednostavno. HistOrični napad ili oduzetost mogu se popraviti i izlečiti (često vrlo brzo i uspešno). Međutim, histOričan karakter, koji je podloga ovakvim reakcijama, ostaje i posle napada. Kao kod neuroza uopšte, tako je i u ovim slučajevima potrebna strpljiva pomoć. Ukoliko je mogućno, potrebno je izvršiti preorijentaciju celokupne ličnosti i karaktera. Grub postupak ili tvrdnje da je neka osoba histOrična samo pogoršavaju bolesnikovo stanje. Zbog toga je histOričnim osobama potrebna stručna pomoć.
'Mi se ponosimo time, da je upravo naš jezik, a iz naše otadžbine uzet za osnovu književnog jezika naših komšija Srba i Hrvata. Glasoviti jezikoslovci Vuk Karadžić, Dančić, pa Ljudevit Gaj prenijeli su naš lijepi jezik u književnost obaju rečenih naroda, te ga prozvaše kako su oni hotjeli jedni srpskim a drugi hrvatskim, a o nama nigdje ni spomena.
Mi sigurno imamo prava dičiti se, što se našim jezikom služe danas u književnosti naši prijatelji Jovo i Ivo, a to će nam bar svak priznati. Ali mi nikako ne razumijemo, zašto naziv, što su ga oni našem jeziku po svojoj volji, a bez našeg pitanja dali, sada nama po što po to hoće da nametnu, pa nam čak brane, da mi u našoj vlastitoj kući svoj jezik označujemo imenom našeg naroda. To je slično, kad bi našem djetetu neko drugi po svojoj volji ime nadio.' - fra Antun Knežević, 19. stoljeće.
