Radovan Karadzic zakljucuje: 10 noc u zatvoru ide. Sivilo i opora stvarnost cetiri zida me je najzad otrgnula od velikosrpskog ludila i genocida koji sam inicirao. Sta sam sebi uradio? Unistio sam svoje ljudsko bice i za koga? Mitovi o meni meni ne znace nista, jer sam sam i ponizen. Mojoj patnji nema kraja. Ako slusam muslimane tek u kaburu me patnja ceka. I opet sutra ista patnja. Koliko god sam bio jak, ipak sam dusevno slomljen nakon vlastitog pokajanja. Bojim se smrti.