Poželim ponekad,da poništim sve razlike.Porušim prepreke.Odvedem je negdje.Daleko.Samo da je gledam.Slušam njen glas.Da uživam,dok se onako, poput devojčice, smije.Poželim,a znam da ne smijem.Neka se pravila ne krše.Neki se okovi lako ne skidaju.A okov, na domalom prstu, umije baš da stegne.I peče.Fali mi njen glas.Fale mi njene poruke.Fali mi da joj kažem,da je... Volim!Ono, što joj nisam rekao nikada.......