{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Rudarske norme na leđima profesora: Kako nestaje naučnoistraživački rad

7.12.2014. u 20:00
187
39
Rudarske norme na leđima profesora: Kako nestaje naučnoistraživački rad
187
Rudarske norme na leđima profesora: Kako nestaje naučnoistraživački rad
Foto: Ilustracija
I dok Zakon o visokom obrazovanju RS nastavni kadar na državnim fakultetima tjera da objavljuju naučne radove i knjige i da odlaze na naučne skupove ukoliko žele izbor u više zvanje, taj isti Zakon im nameće rudarske norme zbog kojih je sav rad profesora i asistenata sveden samo i jedino na nastavu.
Tako, na primjer, za docenta može biti biran kandidat koji ima naučni stepen doktora nauka u odgovarajućoj naučnoj oblasti, ima najmanje tri naučna rada iz oblasti za koju se bira, a koja moraju biti objavljena u naučnim časopisima ili zbornicima sa recenzijom. Za vanrednog profesora uslovi su još teži: mora imati najmanje pet naučnih radova, objavljenu knjigu i mora biti član komisije za odbranu magistarskog ili doktorskog rada. Ovi uslovi sami po sebi nisu problem, ali postavlja se pitanje – kako postići sve to kada se norme pojedinih predavača kreću i do 20 održanih predavanja u toku sedmice?

"Takozvane norme, kako za nastavnički tako i za saradnički broj časova univerzitetske nastave, više su nego obimne. Priprema za nastavu i nastava ne ostavljaju mnogo vremena za kvalitetan naučnoistraživački rad, pisanje i objavljivanje naučnih radova što se od nastavnika i saradnika očekuje. Osim toga, praksa u određenim užim naučnim oblastima je pokazala da je veliki problem i to kako obezbijediti dovoljan broj časova da bi se takozvana norma ispoštovala. Bolonjske norme i dogme, nedostatak fleksibilnosti i puki birokratizam na univerzitetu i u odgovarajućem mu ministarstvu na taj način slabe najvitalniji segment naučnonastavnog i naučnoobrazovnog rada na univerzitetu", rekao je jedan od profesora sa banjalučkog Univerziteta.

Kvalitet nastave, dodaje on, umnogome zavisi prije svega od kvalitetnog naučnoistraživačkog rada, koji je u potpunosti devalviran, a ne treba posebno spominjati izrazito loše uslove za rad i preduslove za istraživanje. Na nekim fakultetima, tvrdi naš sagovornik, nastavnički i asistentski kadar literaturu nabavlja i plaća praktično samostalno.

"Svaki fakultet bi trebalo da ima jasnu i preciznu viziju formiranja naučnog podmlatka, razvoja naučnog života, otvaranja novih katedara i slično. Biranje i zapošljavanje novih asistenata tamo gdje se ukazuje potreba, predstavlja možda i najveću odgovornost onih koji su već angažovani u naučnonastavnom i naučnoistraživačkom procesu. Isto tako, nezapošljavanje novih i kvalitetnih mladih ljudi tamo gdje postoji potreba za to predstavlja izrazito kršenje akademske etike i izrazitu neodgovornost pojedinih struktura na fakultetima", dodaje naš sagovornik.

I umjesto da fakulteti angažuju dva ili više asistenata, oni, kako saznajemo, opterećuju onog jednog, na njegova pleća stavljaju konjski samar, a ujedno očekuju da on "do kraja godine" završi doktorat i objavi pet naučnih radova u vodećim naučnim časopisima na Balkanu ili u Evropi. Donedavno se ovaj prekovremeni rad plaćao, ali nastavnici sada imaju istu platu bez obzira da li su održali šest ili 26 časova sedmično.

"Naravno da je bolje da se angažuju dva asistenta, nego da jedan obavlja dvostruki ili čak trostruki posao u nastavi. Time će se obezbijediti kvalitet nastave, časovi neće biti puko mehaničko informisanje studenata, a što je najvažnije svaki angažovani saradnik dobiće neophodno vrijeme za naučnoistraživački rad", dodaje.

Birokratizam, tvrdi sagovornik našeg portala, na taj način uništiva i zadnje zdrave ćelije obrazovanja. Najveći problem asistentima ne predstavlja sam broj časova, nego i činjenica da se oni angažuju na tri ili četiri u potpunosti zasebna i nepovezana predmeta, pa je za svaki potrebno višemjesečno pripremanje, umjesto da asistent predaje isključivo onaj predmet na koji je biran.

Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: