Jutros sam se probudila strogo namjenski. Naime, još dok sam bila mala, odlučila sam ovaj dan posvetit dobročiniteljstvu. Najprije sam se dobro pomokrila, zatim sam se dobro najela, pa dobro obukla, a onda sam pozvonila kod susjede Zlate i dobro je natukla. Dobro je činiti dobro.
Veliki mozak me pitao da jesam li dobila primjer od malog mozga, a ja sam mu to pokušala objasnit na ovaj način, ali on to nije mogao shvatit. Tek kad sam s eposlužila onomatopejom, nije ništa razumio. Dao mi je ovaj zadatak: “Ako u jednoj ruci držimo sedam jabuka, a u drugoj devet, znači li to da su jabuke male ili su ruke velike?” Ja sam vrlo lako došla do rješenja oduzimajući šest od četiri i dobila virozu, ali mu nisam htjela reći. Neka živi u neznanju.