HIMNA POBEDNIKA
Pobeda će preći sve puteve naše,
I oglednuti se u dnu sviju reka;
Umirućim dati kap iz svoje čaše,
A novorođenim kap otrovnog mleka.
Ova ista polјa što krv jednih žali,
Urodiće drugim pričešćem i hlebom;
I trag ovih istih sto su danas pali,
Videće se sutra kako svetle nebom.
Jer docnije krupni ognjevi da planu,
Treba iskra onih što umru u sjaju;
Samo zore koje iz očaja svanu,
Prikažu grob pretka i put naraštaju.
Jer je otadžbina samo ono kuda
Naš znoj padne gde je krv očeva pala;
I plod blagosloven rađa samo gruda
Gde su mač zarđan deca iskopala.
Samo buktinjama zbori se kroz tmine;
U zrcalu mača budućnost se slika;
Preko palih idu puti veličine;
Slava, to je strašno sunce mučenika.
Jovan Dučić
SINU TISUĆLJETNE KULTURE
Ti ne znade 'mreti kraj slomlјenog mača
Na polјima rodnim, braneći ih časno
Kitio si cvećem svakog osvajača
Pevajuć' mu himne, bestidno i glasno.
Slobodu si večno, zakržlјala raso
Ček'o da donesu tuđi bajoneti
Po gorama svojim tuđa stada pas'o
Jer dostojno ne znaš za Slobodu 'mreti.
Pokaži mi redom Viteze tvog roda
Što balčakom s ruku slomiše ti lance
Gde je Karađorđe tvojega naroda
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
S tuđinskom si kamom puzio po blatu
S krvološtvom zvera, pogane hijene
Da bi mučki udar s leđa dao Bratu
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblјa zatravio nisi
A krvavu kamu u nedrima skrivaš
Sa vešala starih novi konop visi
U sumraku uma novog gazdu snivaš
Branio si zemlјu od nejači naše
Iz kolevke pio krv nevine dece
Pod znamenje srama uz ime ustaše
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece
U bezumlјu gledaš ko će nove kame
Oštrije i lјuće opet da ti skuje
Čiju li ćeš pušku obesit' o rame
Ko najbolјe ume da ti komanduje.
