Jučer se probudih u 8 i 15. Psujem što me alarm na telefonu nije probudio. Trebo sam u pola osam biti na nogama već. Pogledam na telefon ugašen, baterija se izpraznila. Frknem ga u ćošak od muke, svedno je harabatija neće mu ništa biti. Obučem majcu. Uskočim u pantole. Navučem čarapu jednu, drugu ne mogu naći. Skinem je. Nađem druge. Navučem ih. Jedna troljava. Nema veze neću obuću skidat. Obučem patike i izađem vani. Hladno, vratim se u kuću i uzmem jaknu. Sjednem u golfa keca i vozi. Skontam da nisam se ni umio ni zube opro. Iščaprkam prstom par krmeljova iz očiju i metnem ljutu bonbonu usta i problem rješen.
Dolazim na semafor, crveno svjetlo. Ispred mene crvena askona. Zeleno se upali askona stoji. Meni se žuri, sviram ja, svira onaj iza mene. Otvoriše se vrata u askone. Otvorim i ja svoja i zakoračim van, i kontam joj svašta ću mu se nagovorit. Kad onaj izađe iz auta. Oj mrcine, može i mene i mog keca u zubima ponijet. Odmah sam se pokajo što sam sviro. Šta ću jadan vratim se u auto i zaključam. Mrcina urla, maše rukama. Svašta je se on meni nagovorio. Na kraju kaže e sad neću namjerno i vrati se u svoje auto. Kolona se već ufatila. Crevno on stoji, zeleno on opet stoji. Ja ne sviram, miran ja. Preblijedio ko krpa. Crveno, zeleno (koja je tvoja boja noćas draga). E kad je zeleno počelo žmigat on onda krenu i ja opet osta na crvenom.
Jutros ga opet vidim. Stoji i priča sa nekim. Ugleda me, nasmija se i mahnu mi rukom. Ja se okreno i pobjego.
Tako sam ti i ja slično kad sam na fakultet krenuo. Kaže mama, evo sine pola 8 valja danas vrt zagraditi. Pođi na fakultet, vrati se što prije nemoj da sama teglim! Krenuh prema gradu, u troli revizori, a ja potrosio 16 KM što mi dadoše za kupon. Prilazi mi glavonja gleda U ME i čekam da mi nešto kaže da mu žvalje razvalim, žvaljo žvaljavi. A on kroz suze reče, danas nam odlazi GRAS u stečaj i neboj se danas te niko neće dirati mali...
dopisivah se sa jednom cednom djevojcicom iz mahale koju sam vidjao kada bih kupovao hljeb polubijeli od 550 grama, dok bih kupovao hljeb ona bi me gledala i tako aj joj nazvah sabahajla jedno jutro, ona mi odgovori, rece mi svoje ime, naravno ja kao svaki lafac je pronadjem na fejsu, dodam je i bocnem. Nisam mnogo ocekivao od ovoga ipak je to samo neznanka koja voli isti hljeb kao i ja, mozda ne volimo iste stvari mozda je samo hljeb u pitanju, ali kad upalih racunar imah sta da vidim, bocnula me moja Mugbina iz granapa i tako zelena lampica pored njenog imena me privlacila da joj kazem cao na chatu i to ucinih, nisu momenti ni prosli ona mi je odgovorila gdje si komsija moj najdrazi, ja kao i svaki pravi lafac nacrtah smajlija i tako mi krenemo u pricu, pricali smo dobranih 3 sata nakon sto je ona predlozila da dodjem do nje da pijemo sokic i malo popricamo i eto kao bolje se upoznamo, ja to prihvatih sa odusevljenjem, moram prizanti i da sam se okupao jer sam ocekivao nesto vise od sokica da ne kazem da sam pomisljao cak i na neku razmjenu tekucina koji se ne proizvode bash u industrijskim postrojenjima. Tako krenuh namirisan maliziom mojim omiljenim aprfemom, pokucah na blindirana vrata, a vrata mi je otvorila Mugbina kraljica moga srca i nasmjesila se sa svojim zubicima, rekla je unidji slobono to je samo ljubav, ja sam se nasmijao i usao u odaje Mugbine za koju ce se ispostaviti da je crna udovica. Krenuli smo tako lagano sa pricom, a ona me gledala hladno i mrko i pitala me sto ja kupujem polubijeli hljeb, ja sam odgovorio da ne znam, ona je potom otisla u drugu sobu ispricavajuci se jer kao mora nesto da vidi, nije proslo mnogo vremena kad se vratila sa kesom punom hljeba i pocela da me gadja i da mi prijeti, ja sam ostao zacudjen i pitao je sta joj je, ona je rekla da sam joj 100 puta kupio posljednji friski hljeb iz ture i da cu joj sada platiti za sve, izvadila je noz, a ja sam skocio sa fotelje i odgurnuo ej od sobe i trcecim korakom napustio stan, od tada nisam kupio hljeb, jedem samo kifle, nisam bio na fejsbuku i nisam mnogo ni izlazio, jesam juce prvi put na balkon a ona je bila dole sva sretna hranila golubove. Eto to je najgore iskustvo u mom zivotu i samo jedno pitanje mi se samo namece, zato Mugbina toliko voli hljeb ???
Kakva si brate ti legenda, ja nemam rijeci da opisem... Znas kad su me suze zalile, sramota me bila koliko sam se kid'o... Kakvo prijatno iznenadjenje na ovom usmrdjelom portalu. Hvala ti za ovaj smijeh BRATE !!!
