Dolazim na semafor, crveno svjetlo. Ispred mene crvena askona. Zeleno se upali askona stoji. Meni se žuri, sviram ja, svira onaj iza mene. Otvoriše se vrata u askone. Otvorim i ja svoja i zakoračim van, i kontam joj svašta ću mu se nagovorit. Kad onaj izađe iz auta. Oj mrcine, može i mene i mog keca u zubima ponijet. Odmah sam se pokajo što sam sviro. Šta ću jadan vratim se u auto i zaključam. Mrcina urla, maše rukama. Svašta je se on meni nagovorio. Na kraju kaže e sad neću namjerno i vrati se u svoje auto. Kolona se već ufatila. Crevno on stoji, zeleno on opet stoji. Ja ne sviram, miran ja. Preblijedio ko krpa. Crveno, zeleno (koja je tvoja boja noćas draga). E kad je zeleno počelo žmigat on onda krenu i ja opet osta na crvenom.
Jutros ga opet vidim. Stoji i priča sa nekim. Ugleda me, nasmija se i mahnu mi rukom. Ja se okreno i pobjego.
Jučer se probudih u 8 i 15. Psujem što me alarm na telefonu nije probudio. Trebo sam u pola osam biti na nogama već. Pogledam na telefon ugašen, baterija se izpraznila. Frknem ga u ćošak od muke, svedno je harabatija neće mu ništa biti. Obučem majcu. Uskočim u pantole. Navučem čarapu jednu, drugu ne mogu naći. Skinem je. Nađem druge. Navučem ih. Jedna troljava. Nema veze neću obuću skidat. Obučem patike i izađem vani. Hladno, vratim se u kuću i uzmem jaknu. Sjednem u golfa keca i vozi. Skontam da nisam se ni umio ni zube opro. Iščaprkam prstom par krmeljova iz očiju i metnem ljutu bonbonu usta i problem rješen.
