Lijepo, ali je debelo nužno da se osmisli mehanizam plasmana domaćeg povrća u ove velike prodajne lance. Prošlo ljeto sam se bukvalno iznervirala, kada sam pogledala deklaraciju peršuna u Merkatoru i utvrdila da je uvežen iz Italije? Pa jasno mi je da banana nije domaći proizvod, ali brate peršun neću da kupim iz uvoza, dok se naš baca. To sam im i napisala u knjigu žalbi.
Pa nisam baš sigurna jel' u pitanju cijena, jer je peršun realno jako jednostavan za uzgoj i dobro podnosi našu klimu. Više naginjem ideji da ne postoji adekvatna otkupna stanica. Da bi Merkator kao pravno lice mogao da otkupi, mali poljoprivrednik mora imati registrovanu djelatnost. Ali s druge strane, kada ovakvi lanci pokažu interes da otkupljuju, onda se ljudi aktiviraju da ispune uslove i ostvare plasman proizvoda..
Meni zaista nikad neće biti jasno, kako da stvar koja je prešla 300kilometara jeftinija od one koja je proizvedena par stotina metara od mjesta na kojem se prodaje. Ali samo 387 kupovati, samo tako možemo pomoći sami sebi.
feelthesame
pa... poticaji države izvoznice (tj. onošto naši siroti poljoprivrednici dobivaju na kapaljku), kupovina na veliko, međudržavni ugovori kojim jake zemlje pritisnu slabije da spuste uvozne dadžbine i ko zna kakve još gimnastike.. To mi prvo pade na pamet..
