Sinu tisucletnje kulture Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača, Na poljima rodnim, braneći ih časno Kitio si cvećem svakog osvajača, Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno. Slobodu si večno, zakržljala raso, Ček’o da donesu tuđi bajoneti, Po gorama svojim tuđa stada pas’o, Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti. Pokaži mi redom Viteze tvog roda, Što balčakom s ruku slomiše ti lance, Gde je Karađorđe tvojega naroda, Pokaži mi tvoje termopilske klance. S tuđinskom si kamom puzio po blatu, S krvološtvom zvera, pogane hijene, Da bi mučki udar s ledja dao Bratu, I ubio porod u utrobi žene.