A sta imas od toga i da zaboravis i da nezaboravis, ljudi su pomrli, poubijani, strahote su napravljene. I sta sad? Hajde recite sta sad. Hajmo se mrziti, kazete zivot je kratak, ali nesmje se to zaboraviti. Jeli ti sto su poginuli i sto su umrli tokom rata, se mogu vratiti, nemogu, to je velika zalost tuga, nazovi kako hoces. Ja neznam kad ljudi kazu, jedva cekam da ih uhvate i sude, ali kakvo je to zadovoljstvo, kad tebi nema najrodenijeg ili jarana sto si ga volio. Dobro ja to govorim s mog stanovista, ali garantujem vam, da duha iz boce nije trebalo dirati, sad vec kad je on poodavno izasao, tu nema spasa, bice ovako mozda jos gore. Svim normalnim ljudima zelim ugodan dan