Jutros u košari, gdje sja, šuška niz rogoza žućkastih i krutih, sedmoro je oštenila kučka, Taj san u slapu da bi mogo sjati, I moja kaplja pomaže ga tkati. Oj djevojko, pitoma ružice, kad si rasla, na šta si gledala? Ljub` me dragi, biću i golema! Maleno je zrno biserovo, al` umori konja i junaka! Ima l` što draže od brata? Govori riba iz vode. Volim s dragim po gori `oditi, glog zobati, s lista vodu piti, Bosioče, bosioče, u širini rasti! Jer će doći, bosiče, starog svata vlasti, pa će mi te, bosioče, mlada potrgati oštrom đordom, bosioče, po b`jelu korjenu. Oj, boga ti, Kosoriću Pavle, ala si se skoro oženio, ali imaš seku za udaju te ti veze zlato uz rukave, Vasionu oblači u dan i u noć i na njoj sluša i zna svaki dah. Ne smem, Jovo, karaće me majka!!! U bašti mi zumbul cvati, ja ga ne berem, na zumbulu bulbul peva, ja ga ne čujem! I zabiljezi to s kamerom Nijaz.... Prizma!!!