Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača Na poljima rodnim, braneći ih časno Kitio si cvećem svakog osvajača Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno Slobodu si večno, zakržljala raso Ček’o da donesu tuđi bajoneti Po gorama svojim tuđa stada pas’o Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti Pokaži mi redom Viteze tvog roda Što balčakom s ruku slomiše ti lance Gde je Karađorđe tvojega naroda Pokaži mi tvoje termopilske klance S tuđinskom si kamom puzio po blatu S krvološtvom zvera, pogane hijene Da bi mučki udar s ledja dao Bratu I ubio porod u utrobi žene Još bezbrojna groblja zatravio nisi A krvavu kamu u nedrima skrivaš Sa vešala starih novi konop visi U sumraku uma novog gazdu snivaš Branio si zemlju od nejači naše Iz kolevke pio krv nevine dece Pod znamenje srama uz ime ustaše Stavio si Hrista, Slobodu i Svece U bezumlju gledaš ko će nove kame Oštrije i ljuće opet da ti skuje Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame Ko najbolje ume da ti komanduje Jovan Dučić