"Evropska komisija je godinama insistirala da će SAA sa Srbijom biti moguć tek nakon što svi optuženi ratni zločinci, a posebno Ratko Mladić, budu uhapšeni i prebačeni na suđenje u Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY). U skorije vrijeme, Evropska komisija je generalizovala ovu obavezu Srbije, ističući da pregovori s tom zemljom mogu otpočeti nakon što Srbija ostvari "punu saradnju" s Tribunalom, ali su najviši evropski zvaničnici jasno precizirali da ovo također znači da Mladić prvo mora biti uhapšen", navodi Silajdžić.
Ove sedmice, međutim, bili smo svjedoci činjenice da su međunarodne obaveze predmet najšire interpretacije, jer je Srbiji dozvoljeno da parafira SAA bez preduzimanja bilo kakvih konkretnih koraka za hapšenje osoba optuženih za najgnusniji od svih zločina - zločin genocida, istakao je on.
Dok BiH, ističe Silajdžić u pismu, potpuno poštuje pravo Evropske komisije da nezavisno odluči da li da nastavi pregovore s nekom drugom zemljom, od kritičnog je značaja da BiH ima legitimna prava i interese oko ovog pitanja.
Silajdžić podsjeća da je 26. februara ove godine u sporu između BiH i Srbije, Međunarodni sud pravde presudio da je Srbija odgovorna za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencije o genocidu) na tri osnova, odlučujući da je Srbija prekršila Konvenciju kroz, između ostalog, nesprečavanje genocida u BiH i za nehapšenje osoba optuženih za izvršavanje genocida. Sud je odlučio da Srbija mora, bez odlaganja, uhapsiti i prabaciti na ICTY predmetne osobe.
"Naravno, Srbija i dalje ignoriše ovu naredbu Suda, čime nastavlja kršiti svoje međunarodne obaveze prema BiH koje proizilaze iz Konvencije o genocidu", navodi Silajdžić.
S obzirom na ove međunarodne obaveze, te u svijetlu ranijih preciznih stavova Evropske komisije, dodaje Silajdžić, mi ovu odluku Komisije možemo posmatrati samo kao odluku koja se rukovodila najavljenim rješavanjem statusa Kosova.
"Dajem sebi slobodu da vas podsjetim da takva strategija ne obećava rezultate, jer je historija pokazala da ustupci Srbiji na jednom polju nikada nisu donijeli rezulate na drugim poljima. Još važnije, međutim, jeste da sam razočaran činjenicom da je Komisija efektivno prigrlila zemlju koja nastavlja kršiti najvažnije međunarodne obaveze prema drugoj potencijalnoj članici Evropske unije", napominje Siljadžić i dodaje da je istovremeno zemlja koja trpi kršenje tih obaveza efektivno odbačena od Komisije.
Evropska komisija je odbila da odobri parafiranje SAA sa BiH s obrazloženjem da policijska reforma još nije sprovedena u BiH.
Silajdžić u pismu još dodaje da odluka Evropske komisije da odgodi razgovore sa BiH, istovremeno nastavljajući razgovore sa Srbijom, ozbiljno prijeti da okuraži opstukcione snage u BiH i Srbiji, znatno umanjujući mogućnost policijske reforme.
"Dok je Srbiji dozvoljeno da omogući počiniocima genocida da izbjegnu pravdu, BiH je primorana da čeka na pragu Evropske unije sve dok rukovodstvo Srbije i entiteta Republika Srpska insistira na očuvanju Policije Republike Srpske, organizacije koju je Međunarodni sud pravde označio kao organizaciju koja je učestvovala u počinjenju genocida u Srebrenici", stoji u pismu.
Takav scenario, kako dodaje Silajdžić, ne samo da ignoriše žrtve genocida, kao i evropske i međunarodne obaveze, već prijeti da ugrozi stabilnost BiH i cijelog regiona.
"Stoga se nadam da će Evropska komisija ubrzo razmotriti svoj nastup prema procesu evropskih integracija u regionu, te da njene odluke neće biti motivirane faktorima koji nisu direktno povezani sa preciziranim obavezama. Konkretan način da se osigura stabilnost regiona je da se nastavi s integracijom Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, te da se insistira da Srbija potpuno sarađuje s ICTY-em kroz hapšenje svih osoba optuženih za zločin genocida i druge međunarodne zločine prije no što joj se dozvoli nastavak razgovora s Evropskom unijom" navodi Silajdžić u pismu upućenom Barrosou.
