a posle rata negde je otišla iz Goražda. Voleo bih, više od svega, da danas sretnem tu dobru ženu, da joj pružim ruku, da je zagrlim i kažem joj hvala što je spasla mog Sašu. Ako išta saznate, javite mi, molim vas, a ako Minheta ovo negde čita, neka mi se isto javi! - zamolio je Željko

- Negde mi je, neko, sve naštelio da gore ne može biti: umesto da uzmem pušku i budem sa svojima, meni u ratu zapali kramp, sekira i neprijatelj. Četiri godine sam cepao drva po Goraždu, kopao grobove, kopao rovove, bio rob, bio tučen, maltretiran, gledao kako mi bomba raznosi stan i često priželjkivao da jedna od onih srpskih granata sa brda klepi mene. Ali nije, moja braća su slabo nišanila - smeje se Željko, malo od muke, malo \"onako\"... Sreo sam ga onomad u Dobrunu, gde je nadničio nekom srpskom gazdi, a potom zajedno sa višegradskim prijateljima seo pred prodavnicu da popije pivo i seti se nekog od onih dana kad je on bio dole u Goraždu i kopao rovove, a oni bili na drugoj ratnoj strani, gore u brdima i nišanili u rovove Molim vas, pomognite mi da nađem jednu osobu koja je najviše pomogla mom sinu da preživi u goraždanskom paklu. Ona je doktorica, dečji pedijatar, zove se Minheta Pašić i danas ima oko 55 godina. U ratu je ostala bez muža, a posle rata negde je otišla

Pune četiri ratne godine, Željko Đokić je bio član civilne zaštite u Goraždu, koje se sve te godine nalazilo pod vojnom upravom bošnjačkih snaga. Imao je, kaže, bezbroj prilika da pobegne na srpsku teritoriju, ali nije, jer uvek mu je u ušima odzvanjala pretnja lokalnih muslimanskih ratnih vođa: \"Ako nešto pokušaš, tvoji će stradati\".

kao prvo radi si o zrtvama genocida, a ne o nekim nestalim beskucnicima, kao drugo iako je ona svjesna toga ona kaze da se ponosi sto su pronasli 20.000 zrtava, sto znaci da je zadovoljno uradjenim poslom srbijanske masinerije, kao trece, ova izjava citat \"Tačno, na ovim prostorima se desio užas, ali se iz njega rodilo nešto fantastično\" kraj citata, ne samo da je morbidna nego je sramotna i direktan samar svim bosancima, kako zrtvama tako i nama zivim...

BH uzor hahahahahahahhahahahahahahaahahahahahahha kome jadna ti??????????? idi se ti Kato pregledaj nije ti dobro ocam

Ne znam uopste sto je tu pozitivno. Nit\' ona govori istinu, nit\' je novinar pokusao da napravi pricu sa informacijama. Ta ista ICMP je u pocetku super ideja i trebala je da radi na teritoriju cijele BiH kao jedina i jedinstena organizacija koja se bavi nestalima. No, dali su Dodiku da osnuje svoju komisiiju, i dlaje Masovic radi u svojoj komisiji koja je tako spora (15 goidna je proslo, eeeej), i koristi je stalno u politicke svrhe. Na kraju krajeva, ta ICMP je svojim radom i zavrsenim poslom, trebala da sluzi na daljnjem razvoju drustva i na prijeko potrebnom pomirenju i suocavanju sa cinjenicama, no nista se od toga nije desilo. Naslov je pogresno percipiran, jer je ona rekla i to je cinjenica da je BiH u svom poslu nalazenja nestalih uzor u cemu smo nazalost zbog obima grobnica postali \"eksperti\", no to se nikako ne odnosi na uspjeh u \"suocavanju sa problemom nestalih\", jer se tim procesom trazenja danas desava upravo suprotno - mrznja, mrznja i smao mrzna!!! AFERIM!!!

evo napokon opet nesto i pozitivno!

e nek smo i mi po nečemu UZOR!