Ako nešto nađe, uređaj će dešifrovati genetski kod i prenijeti ga dosljedno radiom na Zemlju, gde će bioinženjeri napraviti sintetičku verziju marsovskog života.
Njegove ruske kolege smatraju datu shemu dobrom alternativom skupim projektima za prebacivanje tla sa Marsa na Zemlju.
Venter je uvjeren da je traženje primitivnog života ne po njenom hemijskom kodu, čime se bavi sada Curiosity, već upravo po genomu – mnogo pouzdanije.
Tako se mogu otkriti čak najegzotičnije forme života, koje se ne mogu primijetiti na tradicionalan način. Najvažnije je da one sadrže genetski materijal.
Tako se otkrivaju nove bakterije i na Zemlji.
Ako se uzme smjesa različitih vidova bakterija i posije se na hranljivu podlogu - ne izrastu svi vidovi u kolonije. Prisustvo drugih se određuje samo po DNK, objašnjava vodeći naučni saradnik Instituta za opštu genetiku Svetlana Borinska.
Uzima se komadić tla i određuje se odande čitava DNK. A tamo mogu da budu stotine različitih organizama – prema DNK se može utvrditi kakvi su to organizmi i da li tamo ima nepoznatih organizama.
Ako se pročita čitav genom bakterija, može da se rekonstruiše šta je programirano u tom genomu, da se sazna kakav je metabolizam bakterija.
Zato je ideja Craiga Ventera ispravna - navodi ona za "Glas Rusije".
Na dešifrovanje genoma na savremeni način odlazi malo vremena.
Pročitati genom bakerija iz milona parova nukleotida, tačnije takav koji se sastoji od miliona slova, to je posao od jednog do tri dana, u zavisnosti od toga koja oprema stoji u laboratoriji.
Vrlo dobra oprema može da za nekoliko sati dobije prvu verziju tog teksta. Sada se i čitav genom čovjeka može pročitati bukvalno za nekoliko dana.
Helem Nejse predstavio četvrti album: 15 novih pjesama s cijelim spektrom muzičkih žanrova
Utjecaj duhanskog dima na odjeću i čulo okusa: Šta su otkrili Stankica Stojanović i Eldar Resić
