Pa naravno da je glupa. Sta ce drugo biti?

Ma fuj kakva je. Neka su je vala istjerali. Pa ona je glupa ko top kada nezna kako se racun uplacuje bas sam gledao jedan dokumentarac o njoj. A misli da je pametna hem se vazna pravi a gluplja nemoze biti.

sit on my face paris

ma klasična kurava...

dobra za žeganja u bulju ...

Paris ja te volim. Ti si naj, naj,naj

Jarane jes' ti suguran da tebi Marina treba.

Rajo sine nahrani golubove i nista ne diraj Promasio si temu 100 kilometara Paris lutko izvini Rajo je malo puko... PS Prdila bi kao zebra!

Kao i juce Dan. Prvo ptice, a onda zvuk stolnjaka koji se tresu, mrvice padaju sa visih spratova ispred mog prozora. Golubovi zatim slecu, siveo bele grudve perja. Ispustaju zvuke, gugucu, tuku se, jedu i kake. Ovde na sivom asvaltu ispod koga je moj dom. Trljam oci i ustajem. Sam sam. Juce nisam bio sam. Sati prolaze pored mene, sasvim tihi i nerazlucivi jedan od drugog. Skoro da pomislim da sam uspeo da kontrolisem vreme, ali to je samo iluzija. Pogled mi prelazi preko starog belog kredenca “kakvog su imale nase bake”. Malo je prljav, ali nemam nameru da ga ocistim. Ovako ima neki sarm, patinu, sta ti ja znam. Ruka pada na zemlju. To jest na tanki poderani linoleum kojim je oblozen pod moje jazbine. Tu nalazim i nekakav hladan predmet. U pitanju je casa. Prazna? Puna piva, vode, sperme ako sam mozda onanisao. Ne, nisam onanisao, sigurno, tu je jos jedna casa, njena casa, jedan dokaz da je bila. Iz sujeverja danas necu skloniti njenu casu. Neka stoji zasticena kao spomenik. Stavljam ipak prst unutra, preostalo je malo tecnosti koju nije popila. To, da diram vodu koja joj je mozda doticala usta i mesala se sa njenom pljuvackom me uzbudjuje na kratko. Dalje paznju mi zaokuplja neki zvuk, znam koji - casovnik sto se pomera, lagano, ponekad ravnodusno, ponekad malo iritirajuci. Ipak, on radi svoj posao, ja lezim, ne mrzim ga, ne mrzi ni on mene. A ja sam vam malcice psihicki bolestan. Uobrazio sam da sam svet, doslovno sam shvatio onog japanskog mudraca koji je rekao da kad nadjes centar sebe, zapravo vec stojis u centru sveta. Ali to nije vazno, ima nesto dugo: mokacni mehur krajnje je nezgodan ujutru. On ima svoje potrebe, nebrekao je valjda, naduo se, pun je i sada me boli. Pokusavao sam politicki mudro da odlozim taj trenutak, odlaska i praznjenja mehura. Moj toalet nij bas udoban. To je toalet sa podom od cigle, nevesto ugradjenim cucavcem bez vodokotlica. Tople vode nemam. Tu se i perem, odnosno tusiram pomucu vlastorucno napravljenog mehanizma o kome ne bih ovom prilikom. Ne znam da li je ovo dovoljno da vam docara zasto trpim ujutru i tek kada gadno pocne da boli ustanem i pomokrim se. U prostoru kao sto je moj casni dom, higijena je vazna stvar. Zbog raznovrsnih buba, mseva, pacova i drugih zivotinjica vazno je odrzavati higijenu, ne ostavljati nikakve mrvice, hranu i slicno. To se zove pasivna odbrana. Zato me pojava miseva ne uzbudjuje, okrenem se nocu na drugu stranu, znam da nista nece naci za jelo i da ce razocarni otici. Neka idu kod nekog drugog! Bude me zvuci koji dopiru spolja. Neki kaminon brekce. Onda tisina. Pridizem se i otvaram prozorcic. Ledeni vazduh, ulazi u moju smrdljivu sobu. Cini mi se da sam nekada i ja bio covek. Kao i oni sto idu na posao, cini mi se da sam i ja nekada bio kao i svi drugi. Sada vise i ne znam sta je to izmedju mene i njih. Svih njih. Neki zid, granica. Sinoc je ovde bila Marina, jedna od retkih mojih prijateljica. Malo je starija, cetrdesetipet godina, kurva po zanimanju, nekada je bila naucnica. Sada je bogatiji, mladji i lepsi muskarci uglavnom ne uzimaju. Svi bi manekenke od dvanaest, svi su postali estete i picajzle i naprasno vole decu. cuo sam da cuvaju fotografije obnazene dece po kucama. Niko vise ne voli zreu zenu, zrelu picku. Kad smo vec kod toga, Marina mi je sinoc prvi put dala. Lezali smo na mojim dusecima na podu i grejali jedno drugo telima, razgovarali o receptima, putovanjima i razlici izmedju keramike i porculana, mislim nista posebno. Ipak nesto toplo poteklo je izmedju nas. Mislim onoko, kao da se neka vrucina stvorila medju nama. Prvo smo se ljubili, zadah iz Marininih usta u pocetku je bio malo odbojan, ali tu sam malenkost ubrzo prevazisao. Jednostavno, svi mi samo smrdimo i trulimo i to se ima tako prihvatiti bez prenemaganja. Samo je mermer uvek beo i mrtav. Drugo je zivo telo,. Kao mi juce i Marina kojoj se dopadalo da je skidam. Da je skinem sasvim golu, a da joj ostavim carape zbog opasnosti od upale jajnika u mojoj ledari. To je cinilo sigurnim i u jos jednom smslu. Toliko su je ubili u pojam klijenti sa tim celulitom da joj neobicno prija da ostane u crapama jer se isti ne vidi. A ja joj kazem da je lepa, samo mi ona ne veruje. Svaka zena misli da je ruzna. Zapravo su sve u necemu lepe. Ruzne su samo one savrsene zene sa reklamnih panoa sa onim dosadnim savrsenim belim zubima i savrseno cvrstim i elasticnim sisama. Gura mi vrat u lice. “Lizi!”, kaze, “lizi”. I ja lizem, skupljajuci jezikom tragove njenog znoja, ostatke jeftine kozmetike koju koristi, njenu isperutanu kozu… Osecam taj topli vonj zene, svaka ima nesto posebno, ali postoji i nesto zajednicko. Ne mogu da objasnim, ne razumem…. Lizem je polako. Udaljim jezik, pa je dotaknem na neockivanom mestu. Ona uzdahne, to je pali... Sise su joj velike, a bradavice meke. Njime poklanjem posebnu paznju. One se onda malo ukrute. A ja silazim pre kobokova i pupka, na nize, hvatam je za guzove iznenada i zalacim jezik unjen procep. U njen organ. Ona jaukne i odgurne se. Kaze da ne moze to da izdrzi. Polako pocinje da se nabada na moj jezik. Blizina njene picke, crvene i tople cini da mi se dize. Marina divlja. Nabada se na moje lice koje je sada sklisko i masno od njenog soka. “To je to, bas je dobro, palo mi je na pamet, a ona me je uhvatila za kosu i nemilosrdno nastavljala da trlja moje lice o sebe dok nije svrsila. Trzala se malo, Nesto krace nego kada je jebem. Onda je legla na stranu i rekla. “Jebi me”, Jebi me… Tako sam brzo postao zver, da sam se samom sebi zacudio. Uhvatio sam je otpozadi. Nisam mislio i nisam video. NIsta, bilo mi je malo muka od nesuvislosti i pozude. Na ocima mrak. U ocima mrak i jos malo svetlosti. Tek da mogu da spoznam njeno izbezumljeno lice. Bila je kao kobila koju treba ukrotiti, pljeskao sam je po guzovima povremeno, a ona je stenjala i grcala. I pitao sam je da li je u redu. Rekla je da je sve u redu, i onda sam nastavio. Dole u meni nesto je raslo. Rukama sam se oslanjao o krevet, a donjim delom tela se pokretao. Gurala mi je prste u usta iz kojih podjose bale. Rekla je da je super da moja pljuvacka curi po njoj. “Zveri, zveri, zivotinjo jedna”, rekla je. “Razbij me, jebi me”. A ja sam se trudio da ona svrsi jos jednom pre nego sto padnem i posustanem jer Marina nije sasvim zadovoljana samo sa jednim orgazmom. I nisam hteo da cekamo da mi se opet digne, hteo sam da sve bde odjednom, pa da zaspemo. Uhvatila me za jaja. Volela je ocito to da radi ljudima, bila je ushicena.. Kao da muze kravu. A ja sam radio i radio, dok sve nije puklo. Neartikulisani zvuci prodjose mi kroz grlo. Bas je lepo kada se tone tako. “Hteo sam da svrsis barem dvaput” jedva jj rekoh. “Pusti, dobro je i ovako”, odmahnula je rukom. Bio sam zadovoljan, nadao sam se da je i ona. Ja nsiam kao tipicni muskarci sa balkanskih prostora. Za njih se kaze da “mogu devet puta bez vadjenja”. Ali i od mene je ocigledno bilo neke vajde. Marine sada nema. Otisla je dok sam spavao da svom detetu spremi dorucak. Marina ima dete i skoro normalan stan. Veoma je pozrtvovana u vezi te kceri koja ima skoro deset godina i ide u skolu. Bila je udata za nekog direktora. Tip je bio obrazovan. Svi su joj rekli da je povoljna prilika. Posle je sipalo da je neki sadista. Ponizavao ju je onako kulturno, psiholoski, a Marina nije mogal da podnese, pa je pukao brak. Samo se tip sada snasao, ima love i uhvatio je neku klinku. Marina kaze da je mala kao barbika. Sada skoro smem da kazem da je Marina moja ljubavnica. Volim Marinu. Volim je zato jer je obicna i zato sto je pametna i zato sto mi je prijatelj i zato sto se ne gadi mog lica i zato sto volim da se jebem sa njom. I volim je zato sto je promiskuitetna. To mi izgleda kao nesto vazno, neka skoro religiozna stvar. Ipak njena kcer ne sme posumnjati. sokirala bi se – “njana mama i ruzno bice iz podruma”. A ja nisam bas tako zao, lice mi je malo opeceno. Ali ja sam covek kao i svi drugi. Pisao sam. Mogao bi da se vratim u krevet, ali to ne bi bilo to. Kao kontinuitet nocnog spavanja. Najboje da ustanem. Nosim gace “bokserice” one se ne isprlajaju tako brzo. Nosim i trenerku i dzemper, dva dzempera i jaknu i debele vunene carape. Pevam. Iz moga grla izlazi nesto kao pesma. To je stara pesma grupe “Azra”. “Kao i jucer”. Bila je to dobra grupa i dobar pesma, klinci vise ne sluaju to. Umio sam se. Jedem tvrd, neuspeo kolac koji mi je Marina donela. Uzimam staklenu flasu sa uljem, malsinovim uljem, energetskim eliksirom i cudom koji mi omogucava da prezimim zimu (uz kiseli kupus i mesne otpatke). Vadim veliki crveni lonac i skidam poklopac. U njemu je hleb, sakriven od buba i miseva. Otkidam pozamasnu krisku, dubim je. Hleb je malo suv, ali ipak upotrebljiv. U udubljenje napravljeno palce, sipam malo ulja. Cekam da hleb upije, dodajem jos. Ulje i hleb, to je najzdravije. I malo soli,i luka ako se ima. I to je dorucak. Ponekad kore od bureka koje mi ostave pekari. Perem ruke. Jedna jabucica umesto pranja zuba. Vojnicke cizme na noge i izlazim. Vazduh je leden i rezak. Sece u grudima. Odlazim prema pijacnoj upravi. Svi me znaju tamo. Pitacu da li imaju za mene neki posao. Ako ima, ima, ako ne, ne. Prosetacu do reke da uhvatim svezine i vazduha i pogledam u daljinu. Volim da gledam u daljinu. Jako to volim. Sav sam nekako uzbudjen. Valjda zato sto sam zaljubljen. A to niko ne zna, to je moja velika tajna, a svima bi im ispricao. Neki bi me ismejali, neki bi me mozda i potapsali po ramenu i pozastili. Koraci struzu po preostaloj poledici. Tamo, kraj vode sve je tako cisto, matica reke nosi sante leda. Nebo je nekako kao izvorska voda – bistro i jasno. Sunce je na istoku, znam dani se smenjuju, sve uvek pocinje ponovo i to se ne da zaustaviti. Ipak, voleo bih da i danas ponovo Marina dodje, da sve bude kao i juce.

ma kuja ko ce nju gledat