18. Calculo en el pedrera

Sinoć s mjerom oka ne sklopih. Tek što zaspim, a na san mi izađe onaj crni džip, a nad njim lebdi nekakva golema mrtvačka glava. Smije se, a meni ko da žeravice na dušu baca. Onda se otvoriše vrata, a iz unutrašnjost izletje jato šišmiša, garavih ko da ih je crna tama okotila, pa cijuću, ko da mi usijanim iglicama bodu bubnjiće, a sve oko mene lijeću. Kad se razletješe, a iz onog džipa izađe jedan karandžoloz, kakva to rugoba bi ne umijem vam opisat, i pravo na mene. Izvadio mašice pa će njima oči da mi iskopa. Još govori, glasom mrskim i ogrubjelim, to ti je jer gledaš Korazon de Toba calcarea. Probudih se vas u goloj vodi. Moro sam popit malo vode sa šećerom da do daha dođem.

U nekom strahu dočekah novu epizodu, i tako opet propustih vidjet ime one glumice. Kad epizoda poče, slika opet stoji u onom kamenolomu. Andrej vadi sedrene blokove, po tabijatu mu se poznaje da je nevin ko od majke rođen, a nad njim se zla kob nadnosi. Tada se na onom crnom džipu pootvaraše vrata i ja se već prepadoh da će sad na svjetlo dana one prikaze iz moje more. Međutim, ne bi tako. Najprije se na sunce pomoli nekakav hrmpalija, ko od brda odvaljen, prsa mu se napela ko u vola bodača, oko vrata zlatan lanac, dva prsta debeo, a kosa zaglađena i u konjski rep svezana. Za njim izađoše oni rendžeri, što su na maskenbalu provjeravali legitimacije, i još izvedoše ono ružno šćene, što mu je krme mati. Ama Andrej njih ništa ne primjećuje.

Tada se onaj s repom spusti u korito i pravac do Andreja, zamahnu nogom te mu izbi iz ruku onu testeru, a umal i njega ne pozlijedi. Andrej se tome mnogo začudi i u isti mah na noge skoči, pa kad ih sve tako ugleda, onog pred sobom i još one na rubu korita, on pojmi svoju nevolju i malo se izmijeni u licu.

Onaj siledžija ne časi ni časka. Odmah reče Andreju neka se kupi i tornja, jer on ga ovdje trpit neće. Još mu reče neka prestane radit ono što radi, jer u protivnom će jako požalit. Utom se u korito spustiše još ona dvojica i počeše naguravat Andreja, i tjerat ga prema njegovom kamionetu. Andrej se njima usprotivi, odupre se i odbi da ga guraju, te kaza da će otić kad pokupi svoje kamenje. Tada mu onaj razbojnik reče da za njega ovdje kamenja više nema, i kako mu je bolje da se gubi, jer je u parku prirode, a tude se ne smije zajebavat s prirodom.

Šta ćeš, sila boga ne moli. Jedan od onih ga huri i on pade na zemlju, a onaj što je držo kera na lancu sve gleda kad će ga pustit, jedan od njih izvadio nož, došlo mi da ugasim televizor da ne gledam toliku silu i nepravdu. Kad, ko da me neko čuo, odnekle zaškripaše gume i tu se zaustavi milicijski džip. Iz njega brzom iskoči Momčilo, a s njim i nekoliko policajaca. Momčilo zavika na razbojnika neka se odmaknu od momka i puste ga na miru. Kosati se iskezi, ali dade svojima znak da se maknu od Andreja. Andrej ustade i stade uz Momčila. Sad stoje jedni s jedne strane korita, drugi s druge, a između njih zrak tinja, da padne jedna iskra sve bi u nepovrat odletjelo. Dok Momčilo ne upita onog kosatog, kome je ime Roka, šta to bi.

A Roka njemu odgovori da on dobro zna šta bi, i da im se mali petlja pod noge.