Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: “Da li mi možeš reći
šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,
najslađe?“ – Ali duša reče
Gnusniku: “Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.“
Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
i kao Osvit na me zrači;
I saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.
Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim,
kao što njezin glas miriše!
“Žao mi je što jedna strašna generacija koja je napravila najveći uspjeh bh. nogometa nije igrala sa Realom. Htjeli smo to i zato smo bili još više razočarani i tužni. Madrižane je tada predvodio Butragenho i Sanches. Jedino što me donekle utješilo jeste rečenica našeg šefa Ivice Osima koji je rekao - Možda i nije loše što smo izgubili, jer će nas svi spominjati po ovome. Tako je i bilo."
