Zašto?! Došao je još jedan od onih dana. Onih dana kada shvatiš, shvatiš kako je život okrutan i težak.. Sad ga imaš, a već sljedećeg trenutka te nema. Toliko ne cijenimo one koje imamo, ne shvatamo šta nam znače, dok ih ne izgubimo. Ne zahvaljujemo im se dovoljno, ne pokazujemo im koliko ih volimo. Tražimo od njih sve, oni nam omogućavaju sve, a ne shvatamo koliko truda, znoja i rizika podnesu zbog toga. Svakodnevno odlaze na posao, ulaze dolje, svjesni da možda više nikada neće izaći ,živi.. Slabo ko ih cijeni, te hrabre, poštene ljude, ogromnog srca. Kući ih čekaju najmiliji, najdraži, s brigama i molitvama. Sinoć ih nisu dočekali. Dok su spavali, njihovi očevi su prolazili kroz pakao, kroz strašnu javu, kroz strah, trepet i neizvjesnost. Njihove supruge i majke, njihove porodice su saznale nešto nepodnošljivo, nešto što neće nikada moći prihvatiti. Njihove porodice, rodbina, drugovi, poznanici ih nikada neće zaboraviti, nikada. Poginulo ih je 4, povrijeđeno ih je 2. Gospodaru moj, smiluj im se! Gospodaru moj, podari im Džennet! Gospodaru moj, podari njihovim porodicama snagu, sabur! Gospodaru moj, sačuvaj ljude koji tamo i dalje rade. Gospodaru, sačuvaj mog babu, jer i on je rudar. Allahu dž.š. smiluj nam se što ne shvatamo koliko se trude za nas. Ne ponovilo se.. 13.oktobar 2015. Dan žalosti u Kaknju!