Mladi šampioni, hvala. Bravo Josipe. Da se ugledaju na tebe. Odmorite se, proveselite sa porodicom i onda dalje. Život je svakako pred vama. Živite ga najbolje što znate. I uživajte. Čestitke vašim roditeljima. Vi ćete svakako naći svoj put, kao sportisti, pojedinci, dobri ljudi. Bravo. Ovo sve ostalo veselje za narod, trenutno aktuelno, može biti puno veće, bez obzira što izgleda nenormalno, pretjerano, smiješno. Možda nekome i jeste. Luzerski, ono jadni ovi Bosanci, auhaha. Vicevi, bauštela, ćevapi. Neka je. To je iz njegovog ugla, kuta, ćoška, kornera. Ali taj neko ne zna koliko je ova zemlja propatila, koliko je teško...sve. Taj neko ne zna. I bolje mu je da ne zna. Blago njemu. A ja mu neću ni pričati. Njega previše i ne zanima ustvari, pored najbolje volje, a meni je opet nemoguće da mu to objasnim. I zašto bih? Zašto? Nema pravdanja, posebno ne za rijetke trenutke sreće.