STVARNOST :Zašto čim dođem u taj grad jedan prozor tražim, zašto se okrećem za tim Kad znam da nema nikoga, hladan, pust je skver, A ti si odavno sa Njim-verujem da se misli na BOGA. Zatim teši sebe da je to samo san i da je ona živa ... Stvara novi svet. U njemu je Romeo, Medžnun koji predstavljaju mladost i ludu i pravu ljubav. A u tom svetu ona nije otišla još je tu u senci grana. I nije život prošao I nisu umorni. I nema na njima rana. Postavlja se pitanje : Da li zivjeti u stvarnosti u kojoj NJE NEMA, ili je bolje sanjati život u kojem NJE IMA?