Proleće 1992. godine. Banjaluka, tenkodrom Zalužani, silom prilika pretvoren u helidrom za prihvat tri eskadrile helikoptera dislociranih iz Hrvatske, iz Zagreba tačnije. Helikopteri kao mravi pritisli svaki travnati pedalj tenkodroma. Izmedju njih vijugavim, betoniranim stazama po ceo dan bruje i gmižu tenkovi. Vrvi kao u mravinjaku. Izmedju tenkova svaki čas uzleti po neki „krilati mrav“ i krene put neba. Po ranjenike najčešće. Besni rat. Država se raspada u strašnim, krvavim mukama, obolela od teške bolesti, neizlečive. Od nacionalizma. Sa državom se, po istim šavovima, polako ali sigurno, raspada i njena vojska, JNA-četvrta vojna sila u Evropi. Haos jedan neopisivi. Kucanje na vratima. - Pozdrav, komandante, šta ima? - Udji, Omere. https://www.facebook.com/notes/sre%C4%87ko-prentovi%C4%87/umesto-in-memoriam/448362458663123