Sad cu da priznam nesto sto moju srpsku dusu muci vec neko vreme. naime neki dan odem u crkvu kad tamo zatekmen popa Nekrofilija poprilicno pijanog STA je bilo oce pitam ga SINE dragi muci me vekovna istina KAKVA istina oce pitam ga SINE mi smo Bosnjaci barem smo to nili prije nego sto nas Ilija Garasanin prevede na srbe MA TO JE nemoguce oce kazem ja MOGUCE je sine veli pop placuci i potezuci iz skoro prazne flase rakije POGLEDAJ u NAcertanije i ja pogledah i spoznah tuznu istinu OCE mi smo Bosnjaci pravoslavci velim ja sa suzama u srpskim ocima JESMO sinko veli on sa srpskim suzama u srpskim ocima I TAKO smo plakali neko vreme sve dok mi pop Nekrofilije ne stavi svoju svestenu ruku na moje spolovilo OSETIH snazno uzbudjenje POP je vesto otkopcao slic mojih pantalona i poceo manicno da mi drqa stojka POPE mili rekoh stenjuci tako te zelim u mome chmaru NAGGUZZI se sinko rece Nekrofilije i ja osetih svu snagu njegovog qurrcaa u mom chmaru BILO nam je lepo ali sad ne znam sta da radim?