Prekučer mi stiglo 10 metara drva. Jučer zvao čovjeka da mi isječe. Isjekli. Danas planiro cijepat. Jedno tri četri metra. Dovoljno da završim sa cijepanjem za tri četri dana. Jedno po jedno, ma ide. Dođo do jednog, odma sam vidi da će bit zajebno. Gutavo nekakvo, uvrnjeno, debelo, nekako i ružno odsječeno. Panj haman. Nije mi u životu ružnije drvo došlo. Uzmem ja sikiru i duha, duha, duha. Ma ja, sikira skače po njemu, neće ni da se zabije. I udri udri udri, zabijam ja nju nekako. Uzmem drveni malj, potežak, al bolje težak nego lagan, pa udri po sikiri. Nekih 5-6 centi sam ja nju zakuco, i neće dalje, a drvo neće da pukne. Sad ne mogu sikiru da izvadim, a ne mogu da je dignem sa ćutkom, težak, pa da je napoako zveknem. već pola sata se ja sa tim ćutkom zajebajem. Izvadio sam sikiru nekako, al ćutak nije ni načet još. Lije znoj niz mene, oko usta mi se one neka sline bijele povatale ko ćuke. Dehidriro haman. Ja se nahujo, još došo komšija pa me zajebava. A komšija je ogroman, ko međed.
Kud je još dlakav, pa ispod onog bijelo potkošulja dlake izviruju na sve strane. Dam ja njemu da proba. Uzo on, pa okreni vako, pa okreni nako. Pa uzem malj pa duha duha duha. Pa mi se malj poče mrvit. Ostavi on malj, pa opet poče nešto izvodit s onom sikrom. Nije presto dok mi sikiru nije razvalio. Mene huja uzela, jer nemam druge sikire. Okrenu se prema meni i smije se. Eto kaže završili smo za danas. Da je manji naradje bi ga zvekno nečim, a ovako poklopi se i šuti. Joj mogo sam metar iscjepat, odkad se s ovim jednim zafrkajem. I na kraju utovrimo mi taj ćutak u kolica i šumu, nek truhne ako hoće samo nek mene više ne handri.
Burazeru, ja prvo izlupam one fine, glatke, pa onda one kvrgave, što more, iscjepam, a one zahebane more i motorka smanjiti :-))
PS- Što nisi zvao u pomoć !? ;-)
Ja to sve redom, nema izabjeranja. A nemam ni motorke pa da mogu jedno drvo ostavit, a neće mi niko radi jednog drveta doći.
A pomoć valja plaćat, a ne fali ni meni ništa da se mučim.
