Jednom je babo moj sa džume kući stig’o ranije I rek’o mi obuci se Idemo do Tekije. Bio sam klinac još I bilo mi je tek oko pet Al’ dobro pamtim raspoložen svijet Blagajsko sunce posvud. Nisam razumio šta on to kaže al' reče tad da smo mi Turci da paze svi da nismo gnjurci. I ja sam slušao efendiju reisa legendu tu, mirotvorca čovjeka tog, čudotvorca Tada sam ja vidio Reisa prvi put. Bio sam velik već Kroz duhovnost sam tražio riječ pred jedan koncert prostruja vijest da doći će možda on. I ja sam stajao malen pred ložom, na njemu sve od svile i kadife kraj mene hor, Arabeske Hari, Sami i ostale ublehe bjelosvjetske predamnom on, rumen i sretan. I opet sam vidio Mustafu Reisa Legendu tu, trbuhozborca Čovjeka tog, za pare borca Tada sam ja vidio Reisa drugi put. Bio je prvi maj, sa Vratnika me vodio put na Kovačima duž mahale svud nicao je novi dvor. Na bivšem mezarju kao džinovska bombona od željeza i betona a neko reče: tu će useliti on. I opet sam vidi