Bilo je mnogo toga i prije 03.05.
Divjak:
7. april 1992.
Sa artiljerijskih položaja oko Sarajeva - sa Poljina, Vraca, Trebevića, Lapišnice, iz kasarni u Lukavici, gađaju stare sarajevske četvrti: Jarčedole, Vratnik, Hrešu, Bistrik i Baščaršiju. Pitam se - ko, zbog čega i s kojim ciljem puca po civilnom stanovništvu? Zar je moguće da pucaju vojnici i starešine JNA?
Ne, to ne može biti, to ne mogu shvatiti, a još manje prihvatiti. Nije to JNA, moja savest odbija takvu mogućnost. To su teroristi Srpske demokratske stranke, seva mi u glavi, oni su zapretili da će bombardovati grad, ako se »odmah« ne puste iz zatvora »njihovi ljudi«. Radi se o četvorici pritvorenih snajperista, koji su pucali iz hotela Holiday Inn po masi mirovnog protesta, za nagradu od 500 DM za svaki »uspešan hitac«. To samo oni mogu da budu i niko više! Bože sačuvaj, moja JNA to ne može! Neće ona nikada sudelovati u ovakvoj terorističkoj raboti! Zar ona nije narodna vojska, Titova?!
13. april 1992.
Ovaj dan je ispunjen pojačanom minobacačkom vatrom po Mojmilu, Alipašinom mostu, Olimpijskoj ulici.... Jutros doznajemo da su tokom noći postavljene barikade u Dobrinji i da se vode ulične borbe u tom sarajevskom naselju. Obaveštavaju nas iz ŠTO Novi Grad da su iz kasarne JNA u Lukavici prema sarajevskom aerodromu krenula 2 tenka, 3 transportera i jedinica jačine 100 vojnika. Sa pozicija JNA na brdu Mojmilu otvorena paljba iz transportera po okolnim naseljima. Oseća se panika među stanovništvom.
17.april.1992.
Dežuram u Operativnom centru Štaba TO RBiH. Neprekidno pristižu informacije sa čitave teritorije Bosne i Hercegovine. Jedinice podgoričkog korpusa gađaju nemilice Stolac i Čapljinu. Sukobi u Derventi. JNA minobacačima granatira centar Foče i levu obalu reke Drine. Četnici pljačkaju grad i pale muslimanske kuće.
24. april 1992.
Danas Sarajevo kao da posrće. Svi su na nogama: pripadnici TO, MUP-a, Civilne zaštite. U naseljima Hrasnica, Sokolovića koloniji, Butmiru, Dobrinji, svuda u gradu, panika! Četnička artiljerija, minobacači i tenkovi, od jutarnjih sati zasipaju ova naselja. Izveštaji, šta izvjetaji, naša gola čula, oči i uši, registruju stotine i stotine eksplozija granata koje četnici ispaljuju sa Gavrića brda, iz Lukavice, Nedžarića, Mojmila. Javljaju nam u Štab da neprijatelj preko megafona ultimativno poziva stanovnike Gornjeg i Donjeg Kotorca, Hrasnice, Butmira i Sokolovića kolonije na predaju oružja. Daju i rok: do večeri, pod pretnjom da će, nakon isteka roka, uslediti represalije. Zasuti smo uspaničenim telefonskim pozivima sluđenih ljudi.
Naš izvor iz Nedžarića nas obaveštava da u širem rejonu Lukavice, Butmira i Vojkovića ima 150-200 tenkova, 20 haubica, 30 PAT-ova 30/2 mm, oko 200. Mislim da »izvor« preteruje u broju tenkova, bliže je istini da ih ima 50-70
raspoređenih na vatrenim položajima na Mojmilu, Vracama, Trebeviću, Borijama, Mrkovićima, Poljinama. I ova brojka je zastrašujuća. Naša TO u gradu ima tri tenka i protivoklopnih sredstava za uništenje najviše 10-15 tenkova. Ove brojke se čuvaju kao najveća tajna koju četnici ne smeju doznati.
Podatke o nedostatku, posebno protivoklopnih sredstava, moramo skrivati i od našeg stanovništva, da se ne bi demoralisali saznanjem o našoj protuoklopnoj nemoći. Bolje je da ne znaju… Naše oružje je, zasad, veliki patriotizam i moral pripadnika TO i MUP-a i uverenost da se borimo za pravednu stvar – odbranu suvereniteta Bosne i Hercegovine.
Skoro će ponoć, hoću da zabeležim presretnuti razgovor komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića i komandanta artiljerijske brigade Mirka Vukšanovića. Razgovor je tekao ovako:
Mladić.
Izvolite, druže generale?
Šta predlažete da tučem?
Pa, evo, ja sam naredio tri plotuka, ova što se maloprije...
Dobro, ti si naredio. Koje ciljeve mi predlažeš?
Ja više ne bih po ovim ciljevima, prenio bih vatru ovamo na Pofaliće.
Nemoj. Šta ćeš na Pofaliće?
Pa, zato što smo samo jedan plotun po njima.
Velušiće tuci, Velušiće...
Velešiće...
Velešiće.
Da, razumem.
Velešiće tuci, i Poofaliće tuci, tamo nema srpskog življa mnogo.
Da.
A tuci ono oko one Dobrovoljačke, oko one Humske gore.
Oko Humske..,.
I Đure Đakovića gore.
Razumem.
Je l' ti jasno?
Razumem.
Predsedništvo mi još jedan plotun pali.
Razumem, druže generale!
Zdravo.
