"Kad covjek prenoci u Mostaru,nije zvuk ono sto ga probudi ujutro,nego svetlost.To znam iz iskustva.Svetlost me je docekala pri dolasku u Mostar,pratila za vreme mog boravka od jutra do veceri,a docnije,po odlasku,ostajala u meni kao glavna karakteristika moga secanja na Mostar.Uvek mi se cinilo da je to sto sija nad ovim od prirode povlastenim gradom,i sto se prozima sve u njemu,neka narocita svetlost,izuzetna po jacini i kakvoci.Uvek sam mislio da sa njom mora da ulaze u coveka ljubav za zivot,hrabrost i vedrina,smisao za meru i stvaralacki rad.
Nikad se dovoljno nisam mogao nagledati te svetlosti, iako sam je sretao svuda..." I.A.
:-* :-*
Pod beharom
Jahao sam konje, ašikovô, pio
Ali nigda nisam 'vako rahat bio.
Gle, veliko sunce uprlo strijele
Na zumbule plave i đule bijele,
Na granate smokve pokraj šedrvana,
Na sevlije vite od stoljetnih dana,
I tanke munare sred ravna Mostara,
Što se sav bijeli od rosna behara;
Pa kô da bi jedan golem rubin bio,
U hiljadu boja trepti šeher cio,
Dok Neretva plava o krš se razbija
I srebrni galeb nad njome se vija.
Pa još kako ovdje miriše melekša,
I zelena trava od pamuka mekša,
I bijeli cvijet trešnje i jasmina,
Kô mahala kuda prolazi Emina!
Ah, Emina! Samo tu da mi se javi:
Da joj mrsim svilu uvojaka plavi',
Da ižljubim grlo i pod grlom što je,
Pa san kada tiho sklopi oči moje,
Da me maše kitom bijela behara, -
Bi mi tada bio dženet bez karara!
ALEKSA ŠANTIĆ
