.. u partizane.Tad u partizane prelazi veliki broj domobrana pa čak i neke bivše ustaše". "... U Srbu 1941. protiv ustaške su vlasti ustali uglavnom Srbi. Njemački general u Zagrebu Gleise von Horstenau, znajući da Trećem Reichu treba mir na Jugoistoku, osuđivao je ponašanje “divljih ustaša”, koji su “posljednjih tjedana besmisleno divljali po gradovima i selima i pridonijeli da se ionako, po raspoloženju ljudi, ne posebno široka platforma vlade znatno smanji”. Teror je počeo odmah po uspostavi NDH. Samo je u logoru Jadovno u Lici za 132 dana, koliko je postojao, ubijeno 40.123 osobe, od čega 38.012 Srba i 1998 Židova. Von Horstenau je 27. srpnja 1941. Berlin izvijestio kako su na prostoru od Banja Luke do Obrovca izbili nemiri, posebno oko Donjeg Lapca i Gračaca. S crvenim barjakom oko 500 je ljudi, svi naoružani, ubili su oružnike, finance, ustaše. Teritorij na kojem nije bilo vlasti NDH, pa ni Nijemaca i Talijana, postojao je 72 dana..

.. Stojan Matić, kraljevski žandar, jedini s kakvom-takvom vojnom naobrazbom, bio je pravi vođa ustanka. Matić je bio monarhist, ali oni koji su bili simpatizeri komunista, kao budući general Đoko Jovanić, sve dok su se borili na istoj strani, nisu bili smetnja. Kako je i u knjižici II. armije tiskane 1945. napisao general-lajtnant Ivo Gošnjak, prva faza borbe bila je partizanska, gerilska borba u “svojim krajevima, oko svojih sela”... Иво и Славко Голдштајн у свом раду Срби и Хрвати у Народноослободилачкој борби у Хрватској наводе: "Међу 7000 хрватских партизана поткрај 1941. године, према процјенама које су, чини се, доста точне, било је приближно 5400 Срба те по 800 Хрвата и осталих те непознатих националности (по 11,5 посто). Тијеком те године погинуло их је 1188: Срба 927 (78,0), Хрвата 231 (19,4) те осталих и непознатих националности 30 (2,6 посто). Постотак Хрвата у партизанима до коловоза 1942. расте на 32, а до рујна 1943. на 34 посто: тада је, наводно, у партизанима у..

.. Хрватској било приближно 19.500 Срба и 10.500 Хрвата." Виктор Кучан у својој књизи Борци Сутјеске ( стр. 33, Београд 1996) износи следеће податке за Главну оперативу групу: "Бројно стање читаве групације, заједно са рањеницима и болесницима Централне болнице, износило је укупно 22148 бораца... Национални састав: 3295 Црногорци ( мислим да је јасно да је у питању географска одредница),5220 Хрвати, 11851 Срби, 4 Македонци, 21 Словенац, 866 Муслимани, 757 Југословени, 74 Јевреји, 3 Шиптари, 6 Чеси, 5 мађари, 3 Словаци, 3 Русини, 5 Пољаци, 9 Руси, 10 Италијани, 4 Немци, 2 Енглези, 1 Канађанин, 1 Бугарин, 1 Ирац, 1 Украјинац и 6 неутврђено. Територијална припадност: 8293 из Босне и Херцеговине, 3337 из Црне Горе, 8925 из Хрватске ( од тога: 5195 из Далмације,733 из Книнске Крајне, 2179 са Баније, 256 са Кордуна и 329 из Лике), 1492 Србије ( од тога: 131 из Војводине и 13 са Косова и Метохије), 21 Македоније, 19 Словеније, 38 из иностранства и 22 неутврђено." Веома су индикативни подаци за јединице са територије Хрватске у периоду 1943-1945. Тако на пример 4. корпус НОВЈ ( до 5. октобра 1943. звао се Први хрватски корпус) 9. јула 1943. у свом саставу је имао 6.307 бораца, од тога 320 Хрвата (5%) и 5.970 Срба ( 94,6%). 31. марта 1945. корпус је имао 17.349 бораца, од тога 6.907 Хрвата ( 39,8%) и 8.030 Срба ( 46,28%). Подаци за Шести корпус НОВЈ ( до 5. октобра 1943. звао се Други хрватски корпус) на дан 10. децембр 1943. су следећи: у свом саставу је имао 9.726 бораца, а од тога 2.708 Хрвата ( 27,8%) и 6.230 Срба ( 64%). 31. децембра 1944. тај исти корпус је имао 12.547 бораца, од тога 7.389 Хрвата (58,89%) и 2.771 Срба ( 22%).

Spisak poginulih boraca na partizanskoj strani u bici na Sutjesci Ukupno poginulih boraca- 6391 po nacionalnosti Srba - 3222 Hrvata- 2223 Crnogoraca- 644 Slovenaca- 2 Makedonaca- 3 Muslimana- 192 Židova- 25 Italijana- 3 Roma-1 Poljaka- 1 Nijemaca-1 Kanađana-1 neutvrđena nacionalnost- 73

Broj partizana u u Hrvatskoj prema V. Ivetiću +++++++++++++++++++++++++++++++++++ 1941 ++++ Ukupno 6200 Hrvati 800 Srbi 5400 1942 +++++ Ukupno 20380 Hrvati 5280 Srbi 15100 1943 +++++ Ukupno 58000 Hrvati 29300 Srbi 28800 1944 ++++++ Ukupno 105000 Hrvati 70983 Srbi 35000 1945 ++++++ Ukupno 203834 Hrvati 140124 Srbi 63710

Nacionalna struktura partizana prema "Statisticki Bilten, Savezni zavod za statistiku,Beograd Br.1174(april), citirano u LO.Cohen and P.Warwick; "Political Cohesion in a Fragile Mosaic:The Yugoslav Experience", p.64 1941-45 ; 53% Srbi, 18,6% Hrvati, 9,2% Slovenci, 5,5% Crnogorci,3,5% Muslimani, 2,7% Makedonci, 1,7% Albanci, 1,1% Madjari, 2,5% su se sami definirali kao "jugosloveni" , i 2,2% "ostali" Geografski,partizanski pokret je bio jaci u zapadnoj Jugoslaviji,nacionalno su bili vise Hrvati zastupljeni.Od 97 partizanskih brigada , na kraju 1943, posle zasedanja AVNOJ-a, 38 brigada su su bile iz Hrvatske, 23 iz BiH, i 18 iz Slovenije. Od 38 hrvatskih brigada, 20 su imale hrvatsku vecinu, 17 su imale srpsku vecinu, i 1 je imala cesku vecinu.U isto vreme u istocnoj Jugoslaviji (Vojvodina, Srbija,Crna gora,Kosmet, i Makedonija) bilo je 18 partizanskih brigada Prema Titu (Sabrana dela), pocetkom maja 1944 godine, 44% svih partizana u citavoj Jugoslaviji su bili Srbi, 30% Hrvati, 10% Slovenci,4% crnogorci, i 2,5% Muslimani BiH: 64,1% Srbi, 23% Muslimani,8,8% Hrvati Hrvatska 29,2% Srbi, 63,3% Hrvati

ex oriente lux Jel ti stvarno misliš da neko čita tvoje kilometarske postove za koje si se potrudio i prepisao iz srbijanske arhive?

Siguran sam da ponelo pročita. Onaj ko želi da zna i proširi svoje znanje i drugim izvorima. Nisu iz srbijanske arhive, već iz knjiga hrvatskih istoričara, iz njemačkih i savezničkih arhiva, iz Titovih intervjua itd. Naravno da ne prepisujem. Treba mi desetak sekundi da iskopiram ovakve "kilometarske postove". Sva je poenta i suština je da su realni i istiniti. Kome se čita- nek čita, kome ne, nije ni važno. Mada, štivo je zanimljivo. Sumnjam da je ovde mnogo ljudi koje ovo ne zanima. To što ih je mnogo kojima se ovi istiniti podaci ne sviđaju, to je druga priča. Nije ni to ništa čudno. Posjetioci ovog sajta su, uglavnom, Bošnjaci. Kako takvih nije bilo preko 2,7% u partizanskim jedinicama, ne čudi što to ovde "niko ne čita", ali ja ću ispoštovati, pa ću prvom prilikom napraviti "kilometarski post" i o nacionalnom sastavu ustaških jedinica, pa i četničkih. Nema razloga da bilo koga u ovoj zemlji zanemarujemo. Svi smo naši :)

Probaj na nekom srbijanskom portalu, možda ti oni mogu pomoći

Tako sam i naletio na Klix. Nigdje više Srbijanaca nema. To što su muslimani, nema veze, ja nisam šovinista

Nek' si ti obrazovan i upućen to je važno piši ti kilometarske postove, pomoći će ti. A što se tiče najjačeg bosanskog portala, možda nemamo najjaču industriju ali nam nema premca u kulturi. Pogledaj malo na netu o bošnjačkim rediteljima, opernim pjevačima, piscima, slikarima, svi smo mi Bosna, relax

Velikane ne treba tražiti po netu. Za njih se zna i to je opšta kultura. Nikakve potrebe nema da tragam po netu za nekim anonimusima, samo vama bitnim. Za Safeta Zeca, Edvina Rustemagića, Ahmeta Hromadžića, Amilu Bakšić i Envera Krvavca znam i bez kopanja po netu. Takođe i za Emira Kusturicu, Izeta Sarajlića, Skendera Kulenovića, Mešu Selimovića, Musu Ćazima Ćatića.. ali, njih neću gurati u Bošnjake. Oni su se izjašnjavali kao Srbi, pisali ekavicom i ćirilicom.. itd. Nema smisla da vrijeđam Bošnjake gurajući ove "nedostojne" među njih

A znaš li za Dobricu Ćosića srbijanskog velikana koji je otac nacije i najpoznatiji po citatu: “Mi Srbi lažemo da bi smo obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urodjene inteligencije. Lažemo stvaralacki, maštovito, inventivno.”

Ako ti ne odgovorim na sljedeći post, znaj da je to iz razloga što jedva pronađem kraj ovim tvojim kilometarskim postovima. Kad se daju komentari na tekst, oni treba da su jasni i kratki, nemaj da te još i to učim.

Kad staviš pravi citat ,ono što je Dobrica Ćosić i napisao, onda možemo dalje pričati. To što si stavila pod navodnike, fol citirala, je falsifikat. Pomoćiću ti. To je iz romana Deobe I, negdje oko 150. stranice. Provjeri šta stvarno piše, u kom kontekstu i skontaj da je u pitanju roman, dakle fikcija, a ne neka naučna studija. Dakle, prvo provjeri, da te ne ofiram ovuda. Ako piše tako kako si citirala, javi se, imaš nešto fino od mene