Na mene, a verujem i na ogromnu većinu drugih ljudi koji u crkvu odu kad nije praznik i kad nije gužva, crkva deluje jako pozitivno i terapeutski. Uvek se tamo smirim. Loše misli nestaju. Šta ja kukam? Ovaj me je uvredio, a onaj me je loše pogledao? Pa Isusa su na krst razapeli! Koga sam ja uvredio i koga sam loše gledao? I šta sam sve loše uradio? Zašto tražim trunku u oku brata svoga, a u svom oku ne vidim brvno? Verujem da je slično i u džamiji. Nemojte pljuvati te institucije.