Ja nekada samo krenem od sebe. I zamislim koliko bi mene bilo stid, i koliko bi ponizenje bilo biti vidjen u drustvu ovih ljudi. Vidjen sa ovom porodicom, sa kupljenim diplomama, gdje recenice nisu u stanju srociti i vape za logopedom. I onda samo dobijem tu dozu srama da budem vidjen od prijatelja, porodice, poznanika. A onda nekada pomislim, pa mozda je ustvari tako i ovim ljudima oko njih, ali samo su previse ocajni u zivotu pa sve progutaju.. Strasno!